Otadžbina

378 трговачки друмови по србији и по босни у средњем вијеку прозоре), ливена метала итд. Ове радионице биле су под РогЧа РПе-ом испод града св. Лоренца. Дубровник је у ово доба достигао врхунац своје политичке и трговачке моћи. Ту своју силу јасно је показао великим задобијаЕБем новог земљишта (Тегае поуе Сапа1е) и знатним грађевинама. Роба је без рзузетка ношеиа на коњима, мазгама и магарцииа (вотегИ). Кола се ниђе не спомињу, она се у осталом нису никако ни могла на овом земљишту употребити пошто су запуштени римски друмови а прије но што су се подигли модерни. То је дакле била караранска трговина. Каравани су се звали латинским називом 1д1гта. Та се ријеч још ни данас није у Црној Гори заборавила. Сем тога још у XIV стољећу одомаћила се арапска ријеч сагатапа, ^агатапиз у словенском облику кара.ван ; ту су ријеч пренијели Талијани који су трговали по Леванту. Кириџије (поносници) су биле готово једино Власи, поданици разне цластеле или манастира, Они су живјели у планинским сточарским селима по унутрашњости Србије и Босне. Један крамар спремао је за пут по 300 коња са оружаним пратиоцима, и обвезивло се да у немирним временима товар од разбојника очува. На путу коначили су под шаторима (1епс1а од лат. 1еп1ог1ит) или код крчмара (стар. сри. стањаник). При крају средњег вијека изједначују се са свим у Дубровнику називи Влах, Мавровлах или Морлах са тал. уеМигто или турск. кириџи. Поред Дубровчана. Которана и грађана из осталих приморских вароши било је и домаћих трговаца. Многи од ових трговаца настанили су се у Дубровнику, или су бар грзђанство дубровачко добили, како би тамо мању цариџу плаћали а и па другим пијацама имали оне повластице које и Дубровчани. Караванску трговину са Дубровником водила је и сама босанска и. српска властела, преко својих Влаха, а и краљеви