Otadžbina

трговачки друмови по србији и по босни у средњем виЈеку 379

тражилн су прође продуктима са својих великих добара. ') Цар Константкн вели, да се још за његово доба употребљавао кован новац (X стољ.) и како он каже Дубровчани су већ тад исплаћивали Славенима могориш 2 златним новцем. Лли ипак новац је још дуго послије Константина био врло риједак. II ако су југославенски владаоци још од XIII стољећа ковали своје новце, ипак има трагова чак до свршетка средњег вијека да се трговало размјењпвањем робе за робе. У повељи манастира Жиче (122'2-— 1.28) и у трговачком уговору босанског бана СтеФана са Дубровчанима од 1о32 год. помињу се волови као срество за исплату, а око 1280 год. видимо како продаје један Дубровчанин другоме коња за 16 риФИ материје и како једном дубровачком ћурчији плаћају у влашком катуну његов рад великом количином сира. 3 ) Везу између Дубровника и Факторија по унутрашњости балкан. полуострва одржавали су нарочити курири (саг80г68, тал. сипеп, срп. књижници , листоноше, књигоноше) које је република плаћала. Ова је установа трајала од почетка XIV стољећа до пропасти републике (1808). Преко њих се водила коресподенција између вијећа дубровачког и посланика на дворовима и конзула по колоннјама, и предавали су иозиве дубровачким поданицима по колонијама кад би их на суд у Дубровник звали. Трговачка писма смјели су узети само тако, да и одговор на њпх донесу, јер каравани су много спорије ишли, а преко ^зругог кога писма се нису имала слати. Вели-

1) Опшнрно о томе у \У1асћеп ипс! Магои1асћеп, бигип^зћ. с1ег к. ђоћш ОезеПзсћаГ1 с1ег ЛУ јзз . 1879, 26 јануара.

2) Дубровчани су садили винограде на земљи српских околних шума а за то су им плаћали годишње неки данак, који се латински звао та.гдат згит, та.дагшит, српски могориш.

3) Моп. зегћ. 14, 102. Продат коњ «рго сићШз XVI с1е 1;ег11810» у Дубровнику 1280, Со<5. Оепо Г. '6.