Otadžbina

382 трговачки друмови по србији и по босни у средњем вијеку

вијека. У тој оскуцији добро дошли су нам дневници, у којима су описани путови с јадранског мора у Цариград, доцнијих путника — рајнског витезаод Ха рфа 1489' (у Стол), Куриавшића. 1530 (из Хрватске кроз Босну), Мљечанина Рамбертија 1533, Француза Шено (Сћапеи) 1547 (оба из Дубровника), Мљечанина Зена 1550 (из Спљета), једног Јбезименог мљетачког секретара око г. 1559 (из Љеша), Француза Без Науез Соигтетт-а (из Дубровника) и Енглеза Вктк-а 1634 (из Спљета и Вго\\*п-а 1669 (из Биограда у Ларису). 1 Сем тога важни су и геограФски списи Хрвата Петалијуса и Мљечанина Негрија. оба при крају XV стољећа, а тако исто и још неиздан опис скадарског санџака од которског племића Мапапо-а сЈе Воћхга 1614. 2 Путови се дијеле у двије групе: а) из приморских пристаништа к Сави или к великом војеном друму од Биограда у Цариград; главни правац ове групе је од запада на исток, — и б) паралелно са приморјем ; главни правац од сјевера на југ. Излазне тачке првих путова биле су: ушће Дрима и Бојане, Котор, Дубровник, ушће Неретве и Спљет. У средњем вијеку, кад се сва трговина на средиземном мору концентрисала, путови прв& групе имали су више трговачке, а друге више стратегијске важности. ј Љ у Б . ј^ТОЈАНОВИЋ.

1) Рамберти : УЈа^ер Га1;1Ј с!а УЈпсНа, а11а Тапа 111 Рег81 - а, 111 1аЈ1а, е1 1П Соп81ап11'поро1Ј е!с. Уте§1а, А1с1и8 154 5 Г. 109 8Ц. Путоппс Зенов и аномимног секретара издао је Матковић у X књ. 8(;аг1па (1879). Јеаи Сћепаи код Пуквиља Уоуа§е с!е 1а Огесе (1826) III 133. Беб Науез: Уоуа^е с1е Се\-ап1; Гаг!; р аг 1 е соттапс1етеп{; с!и гоу еп Гаппее 1621 рчг 1е бЈецг 0. С. 2 издање РагЈз 1632 0 осталим дјелииа и старој путописној литератури в. у Неегзгабзе (118—1 21 2) ОотепЈе! Маг11 ^е^п УепеЦ Оео§гар1пае соттеп(:аг1огит Пђг1 XI. Ва 81еае 1 557. Мапапо ВоНгга «Ке1а11оае е(; <1е8сг1Ц1опе с1е1 зап§1аса1;о сИ бсиип® из 1614 год. (М. 8. у Мљетцима).