Otadžbina

334 штедионице с погледом на новч. и екон. будућност србије

Новчани капитал умножиће се са 100°/ о — то је извесно. Јер ма колико да сада пада на душу у Србији, новаца паиЈће после извршења свију напред побројаних операција јошједанпут толико. Кадабисе привредна снага нашега народа могла у томе времену у одговарајућој сразмери да развије — не би нам ова појава задавала велике бриге; не би нас' бар нагнала да јавно о њој поведемо реч. Али се зна, да се ни у напреднијих народа привредна моћ тако нагло не развпја. да за две три године одскочи за 100°ј о . У нас је тај развнтак разним приликама отежан. Не ће бити нужно да те неприлике, које су махом политичне природе, овде побрајамо. А да није све једно: хоће ли се новчани капптали без одговарајућег развитка привредне снаге народне ненормално умножавати или неће — прпзнаће сваки, који зна како јако утиче маса новчаног на масу произведенога капитала. Овај утицај се нарочито опажа у народа, који се баве сточарством и пољопривредом. Новчани капитали раздељују се на масу производа у земљи и регулншу им продајну цену. У нашој земљи нема скоро никаквих других производа до ратарских и сточарских И једни и други носе на себи тип сировина. У нас нема Фабрика, које би те сгфовине прерађпвале. Ми смо упућенп да нх извозимо на страну. С тога је за нас од непобитне важности, да продајну цену наших производа одржимо на оном степену, са кога ће кадрп бити да пздрже конкуренцпју других земаља, које на светеким трговима нуде онакве исте производе какве ми износимо на пазар. На ово морамо већ сада пазити, а од сада ћемо бити принуђени да обраћамо на то још већу пажњу. Јак довоз хране и стоке из прекоатланских земаља на европске трговеучиниће, да ће нам ваљати добро сеузети на ум, ако не желимо да се искључимо са тих ппјаца. Од ове опасности стрепе и јачи народи и веће државе, а то п ми да