Otadžbina

В Е Р Т Е Р

403

алп и ту га нађе једног вечера проФесор Недић, и стаде му ватрено причати о ситуацији великих сила и о шимери европског еквилибра. Јанко да искочи из коже, али начелна учтивост не да му да бруталио одбије проФесора. Он се стаде увијати : — Да, да, господине, право кажете! Нек ради Енглез шта хоће, Рус је ту, а Турчина не ћемо много ни питати — време је вечери! И с тим речима, које се ни мало не односише на говор г. Недића, упути се у гостионицу, где се хранила већа половина гостију. Пред гостионицом већ сеђаху и стајаху гладни гости. Нико није ништа радио, само је адвокат Нестор играо се новим картама. и вадио на захтеван>е час четри кеца, час четри џандара. Иебо се црвенило на западу, а сунце изгледаше некако суморно, велико и равнодушно, као образи у онога бандисте што ће после вечере свирати у кларинет. На широком друму лежи за шаку дебела прашина, и по љој чисто сањиве бразде од коловоза. Уз малено брдашце пењаху се једна кола с арњевима , и на њима звечеташе мачка и папуча, која с катраницом висаше о срчаници. Уморни гости радознало погледаше на нове путнике, и чисто цело друштво оживе. Радозналост и ништави разговори интриге, картање и љубавне сцене, то је главни дамар сваког купатила на свету. Нека дође само један нов, одмах распитају за њим. Ако је ма од каког положаја у друштву'већ ће се најдаље за 24 сзхата знатп ко је, шта је, одакле је, је ли жењен, колико му је година и плате, карта ли се итд. II тек ако му је и спољашњост и положај без икаквог значаја он ће се п п>сле 24 сахата звати „онај с расеченом усном", или (( она с кучетом". Није дакле чудо што сва публика, ма да беше обзнањено да вечера чека. оста на пољу да види новога нутника.