Otadžbina

В Е Р Е Н И Ц И

639

цину притворених) имали чиме да се хвале; а немојте мислити, да су се устручавали, чим је нрошао нрви страх од затварања. На пијацама, на рогљевима, по крчмама било је јавно клпцање, честитање и хвалисање у потаји, пошто су нашли начина, како 1.е да побију цену хлебу. Али услед празновања и ликовања беше (и како да не буде!) неко неспокојство, неко предосећање, да тако неће дуго потрајати. Опседаваше пекаре и брашнаре, као што су већ били чинили за оног измајсторисаног и пролазног изобиља, које је изазвала прва. тарифа Антонија Ферера; сви трошише нештедимице; ко је склонио био коју мангуру, тај је улагаше у хлеб и брашно; од сандука, бачава и котлова начинише магазине. И тако надмећући се у уживању садашње мирноће, учинише, не велим немогућим дуже трајање јој, што је већ и по себи било, но и мучним продужење садашњега сгања. И заиста, 15 иовембра издаде Антонијо Ферер по налогу његове нреузвишености једну наредбу, којом сваком ономе, којијеимао у кући жита или брашна, запрети куцовати га и најмање, а свакоме запрети да купује хлеба више, но колико му је потребно било за два дана, иначе да ће бити новцем и телесно кажњен по нахођењу његове нреузвишености; сваки чиновник и сваки човек би нозват да преступнике пријави; судије добише налог да премећу куће, које би им се означиле; а уједно добише пекари нову зановест, да своје пекарнице имају добро снабдевене брашном, иначе у случају недостатка да ће бити кажњени са пет година на галери и више према нахођењу његове преузвишености. Онај би имао живо уображење, који би могао замислити, да се оваква наредба извршила; толико стоји, кад би се извршиле биле све оне наредбе, које су у то доба издате биле, би миланско војеводство на мору бар толико људи имало, колико их сад може имати Велика Британија. Било сад како му драго, тек заповедајући пекарима, да толики хлеб имају у приправности, ваљало је постарати се и за начин, како им неће средства за то недостати. Помишл.аше ОТАЏБИНА КЊ. XVI., СБ. 64 -ТА 39