Otadžbina

616

наше пореско питање

справа, со за стоку и остале трошкове, без којнх не би могло бити земљорадничке пронзводње. — Па зар и оно што произвођач — сељак потроши ваља рачунати у зараду ? — Тако исто као год и вредност онога што гостионичар храни себе и своје из гостионичарске кухпње , као год што обућар носи ципеле из свог дућана. Верујте ми, г. докторе, кад би ми стручњак, на основу позитпвних статистпчких података доказао ово што ја претпостављам, т. ј. да наша земљорадничка производња износи 180 милиона годишње ја бих викнуо „Алилуја, Тебе Бога хвалим« Али хајдемо даље. Кад би се на 180,000.000 ударило по 8°/ 0 то би дало 14,400.000 динара. Алн ваља одбити на издржавање од прилике 1,400.000 земљораднпчких душа по 2'40 на душу што чини 3,400.000 и тако би нам остало од порезе на земљнште равно, 11,000.000 дннара. — Остало нам је само земљиште под утрином и јавним испустима. На ту земљу ја би спустио порезу још више него пјто се предлаже у пројекту садашњег г. Министра Финансија т. ј. ја бих наплатио на хектара : 103,-00 П-ог реда по 1 "20 порезе 123,600 105,000 Ш-ег » » 0-80 „ 68,000 131,000 1У-ог „ „ 0-40 „ 52.000 335,000 У-ог „ „ 0-20 „ 67,000 На 774,000 хектара порезе 310,000 дип. Да нре^емо сада на аорезу на зграде. Ове порезе било је у рач. год. 1886—7 разрезаио : на кирије на кирије на кирије иеханске дућанске станова по окрузима 132,242 163,586 129,140. у вар. Веграду ^9,268 49,158 100,000. Дакле целокупна пореза на зграде у целој Србији изнела је 603,986 дин. или кад се још дода оних 46°/ 0 државннх ириреза 881,826. На основу суме коју је који округ платио као своју порезу на зграде нзрачунао са»1 пријављене кнрије , и нашао сам да је иријављено кирије. у округу: од механа од дућана од станова Београдском 139,780 94,270 50,530 Рудничком 63,120 5;,140 43,400 Омедеревском 1 75,400 266,ЈОО 205,300 Ваљевском 178,860 235,330 224,500 Алексиначком 76,389 199,300 124,500 Краинском 96,440 233,700 131,600 Ниротском 72,440 233,700 159,920 Пожаревачком 527,800 649,900 699,340