Otadžbina

626

Н А П Р Е С Т О Л У

не вози на каруцама, него као да сам је нашла да лежн на улицн. Макар да ме јадница тера од себе, ја се нећу маћи од ње. Ја не знам шта се може десити, а.ш кад је стану фури^е шибати, може јој затребати да спусти своју измучену главу на какво женско срце. Пусти ме да и ја идем с' вама. — Добро. Спреми што треба за пут! Он се одвезе Вруну. — Докторе — викну Бруно кад угледа жалоет на Гунтеровом лицу — ваша је партија иобеђена на изборима! — Још није — рече Гунтер, па му онда у благом прелазу каза какву је депешу добио. Бруно се само окрете, зграби нека разбацана писма са стола, закључа их у Фијоку и за час беше готов да са Гунтером иде Ирмп. Они јој врло пажљиво саопштпше несрећну новост. — Знала сам, знала сам! викаше Ирма. Више не чуше ни једне речн. Она оде у спаваћу собу и стропошта се на поетељу, али тек што је додирнула узглавља, скочи као да је неко натраг бацп, паде на колена на поду, па онда се свалп на леђа. После кратког времена Ирма уђе опет у собу за примање. Лице јој се беше скаменило. Брзо нареди слузи и собарицн да спреме сво што треба за пут. Лични лекар оде да узме одсуство, обећавши да ће и за Ирму урадптп све што треба. — Треба да се опростиш са Краљицом — промуца Бруно. — Не, не! — викну Ирма — не могу и нећу! У предсобљу не беше слуге. Неко закуца. Ирма се уплаши. »Ако буде сам Краљ ? 1< — Унутра! — викну Бруно. Госпођа Гунтеровпца уђе. »Вн опде ? И то сад? (( — питаху погледи Ирмини, јер она не беше у стању да изусти ни једну реч. Гоепођа Гунтеровица рече врло иросто, да је чула несрећну новост и да моли Ирму да јој учинн то пријатељство, да јој дозволи да је сме пратити. — Хвала, хвала од срца! — јаукну Ирма. — Дакле моја је молба одобрена? — Хвала. На коленнма ћу вам Слагодарити, али, извинпте, сад не могу да говорим! — Није нн нужно драга гроФице — поче госпођа Гунтеровнца — само по спољностима изгледа да сте ме мало заборавили или пренебрегли, али ја знам да ме у души својој гшсте заборавили, па баш и да јесте, за једун часак ја сам била у вашем срцу а ви у моме! — Прма се бранила обема рукама као да је те добре речн