Otadžbina

58

ДОБРОВОЉАЦ

Па преко Костура на Орбицу пође, Л одатие морем до Солуиа стигне, Па внше Со.пна крај Сереза прође После се уз Струму до СоФиј .е дигне. А за тнм низ Искар у Дунаво слази, Па до Милановца Дунавом долази. 20. А с Дунава плава на север се диже, Па пду! и право, до Морпша стиже, П Моришем чде до града Арада; Ту се након дугог путовања смири, Показавши најпре докле српство влада, И докле се српско осећање шпри Показавшп лако, шта би српство било, Кад би се сабрало и ујединило . 21. Кад су тако српске земље прегледали, Један су другога с мнљем погледа.ш, И срце им чудно осеНање свлада. Замишљаше Српство велпко и славно, А над њпме само један владар влада, И Србпн се слави к'о што није давно. У тој су иомисди пуни среће били, Ко да су јединство српско доживили. 22. Па се онда дигну Влајкови1]а кућн Кажу да су ради с Турцима се тући. Влајковић се тада о уетанку стар'о, Па их лепо прими и трошак им даде, А после се с њима дуго разговар"о, Те их својим збором опчарати знаде; Најпосле се с њима опростп весело, И очински сваког пољуби у чело. 23. А у том се зачу свирка од клавира И његова ћерка српски марш засвира. Они, к'о да вита задобише крила. Усхићени, жарки, своме стану дођу, И како је сутра зора забелила, Ратоборнп Сави на обалу пођу. Ту су многи ђаци искупљени били, Те су се са њима братски опростили. 24. вДелиград« се крете п засече воду, А војничка банда засвпра на броду, И они, уз клике свога друштва мила, Машући шеширом, отплове уз Саву Срца оу им пуиа свих милина била. Сваки је већ бно прегорео главу. 11 опет су сретнп у крвав бој пшли, Певајућ' док нису белом Шапцу пришли,