Otadžbina

ДОБРОВОЉАЦ 25. А када се тороњ поносити впђе, II стари град Заслон на видик изиђе, Банда опет јекну, и они, уз клике, Отпеваше громко бојну песму дивну, Како »радо иде Србин у војпике," Да се свети своме душманину кивну. А свет на обалп пун радости кликну, Па громко и сложно бурно »ура !" викну. 26. У Шаицу су свуда мили гости били Ту су целу нојцу певали и пили ; А сутра у зору опет даље пођу, II то исто вече пређу преко Дрнне, 11а кроз српска места побуњена прођу. Те се маше шуме горе и планине. Ту нађоше Иву и његову чету, Па се стану бити за слободу свету. 27. Ал је међу свнма Трнша први био, У свакој се борби јуначки борио ; А кад борба мине, онда је ужив'о, Кад је око њега устаника било, Па кад им је ватрен с поносом казив'о, Чиме је се некад српство узносило, Те га је и Ива заволео с тога, И сад га је уз'о за писара свога. 28. Трнша му је пис'о књиге на све стране, Да се Срби дижу на старе душмане ; Шиљао је писма по горама свима, По којим је храбрих устаника било (Ива је се много договар'о с њима, Како би се Српство јадно слободилој А многа је гора под оружјем била. Те је око себе рају соколила. 29. .Бути је се бојак у велико био, Барјак је се српски поносито вио II на Мотајици и око Рисовца II око високе горе Пастирева И Прног Потока н око Тпшковца, А и на Грмечу крв се већ пролева. На и на Козари српска сабља севну, А и на Прологу према бедом Хлевну. 30. Са свпма се Ива братски договар'о, И о устаничкој срећи разговар'о, И развиј'о жел.е и ионосне наде, Како би се Босна могла да уреди, Ако јадној раји бог и срећа даде, Да цареву војску у Босни г.обеди.