Otadžbina

232

КАРАЂОРЂЕ И ФРАНЦУСКА

Г. Раде Вучинић ужива овде добру репутацију, понаша се врло дискретно и мудро. Што знатн може он даје обавештења о својој земљи, а показивао је се вазда одан Францеској и достојан благонаклонога интересовања Вашег Величанства. Молим Ваше Величанство да ме известите да ли тај посданик треба и даље да остане у Наризу, или да ли да се врати било у Србију својим сународницима било у Љубљану, где је већ више пута захтевао да иде. Част ми је такође предложити Вашем Величанству да подари г. Раду Вучинићу за исплату сума које сам му издзо, за исплату других дугова п као средства за путовање или даље живљење у Паризу, гратиФпкацију од 12.000 динара. КХХ1 20 Фебруар 1813, Париз (Турска Слов. иров. св. I) Раде ВучиниА цару. Сире, од дугог времена оптужују Србе или Словене-Идирце да много нагињу ка Русији. То мпшљење, које су подржавали свештеници римски , чинио их је подозривим у очпма суверена, њихових господара. Ни њихова послушност, ни оданост, ни верност, па најзад ни њихове велике услуге нису могле да збришу ту неправедну оптужбу. Али од како је један део тог народа пмао срећу да дође под Францеску власт, под којом сви грађани царевине уживају подједнака права, ја сам сматрао да ми је дужност бранити част народну и поднети ту одбрану на суд највећем монарху, чију је спроведљивост и правичност призвао цео свет. У том циљу узимам слободу да понизно ноднесем Вашеи Величанству ово слабо дело, које ми је диктирала моја ревносна служба добру мојег народа и интересу Францеске. Ако мој корак могне да привуче на моју отаџбину и моје суграђане наклоност и очинске погледе Вашег Величанства, мој је циљ постигнут и ја ћу се осећати пресретан. (Овом је писму бпо додан један рапорт под насловом: Детимични ногледц на узроке великог утицаја, који је добила Русија у судбини хришћанских народа нод турском владом.")