Otadžbina

234

КАРАЂОГЂЕ И ФРАНЦУСКА

ћХХГУ 15 септембра 1813, Париз (Консуларни картони Букурешт! Г, Шобер Мипистру. Част ми је предати Вашој Екселендији у придогу са једном белешком састављеном по разним разговорима које сам имао са српским послаником , Радом Вучинићем, превод нисма чији мн је оригинад он саопштио и о чијој аутентичности нимало не сумњам. Ма каква бида вредност српских претензија и ма как,о тешко бидо да се учини оно што они жеде , сматрао сам ствар саму по себи за тодико важну у садашњим придикама, да ми је дужност, да дам о њој тачан извештај Вашој Екселенцији.

Превод писша Црног Ђорђа, вођа српског, г. Раду Вучини^у у Париз писаиог у Тоиоли, близу Београда 30 јуна (12 јула) 1813. У садашњим придикама нашди смо за добро да вас позовемо натраг у отаџбину. Зато вам препоручујемо н наређујемо, да тражите од Франиеске вдаде дозводу да отпутујете. Ако вам буде устребало новаца за ваше трошкове, можете тражити у наше име од министра 10.000 динара, које се изрнчно обвезујемо да ћемо предати г. гдавном гувернеру Идирије , коД којег ћете ви очекивати наша унутства и наше заповести. Ми цодажемо сву нашу наду посде Бога у храброст наше војске и високу заштиту Великог Наподеона. Вама наклони Еара- г Борђе Петровић врхозни вођ сриски.

Белешка о садашњем стаиу ствари у Србији. По свим вестима примљеним из Земуна и Београда изгледа каоизвесво, да је рат, који је плануо пзмеђ Францеске и Аустрије, на ново оживео српске наде. Притешњени Турцима којн су их иотукли измеђ Тимока и Мораве, опн су у страху, да их ведики везир не изгони из Дедиграда и других важних тачака на обадама Дрине п Дунава, којима још до сад господаре. Сад траже интервенцију иди боље помоћ које стране силе, лнтересоване за успех њиховпх напора. Русију су, због њезиног