Otadžbina

ИВАН ГУНДУЛИЋ српски песник из прве половине XVII века

(Наставак) Песма 9. Соколица. Под јесен, на, дан славе због победе одржане над Турцима, скупивде се к пољском краљу војводе и кнезови многи, и отидоше у цркву да се захвале Богу на том. 1 А у зору подранивши отиде млади краљевић са браћом и осталом дружином да лов лови. Младе пак и лепе госпође Варшављанке изидоше из града и на ливади крај реке Висле заметнуше игре и иесме, помињући у песмама својим бранитеља завичаја. Ове затече овде јуначна Соколица са дванаест својих убојних другарица и похвата пх и одведе у један густ гај. Овде одмарајући се узеше се и купати; али сад њих изиенади краљевић сг ловцима својим и похвата све осим Соколице, која се дуго брањаше и која се најзад спасе скочивпга у воду и препливавши на другу страну. Ова смелост њезина тако је задивила крпљевића да јој је одмах послао ухваћене друге са свим пленом. А Соколица опет скиде с врата краспу огрлицу од злата и драгога камења, и посла је као уздарје Владиславу; и још као у захвалност за то обећа да не ће нигда више ратовати с хришћанима. Но тек што се кренула на исток срете је хадум послан од Кизлар- аге, који јој каза гласе од Османа. Обрадована она се упути управо Цариграду желећи час ире видети љубљенога цара и нагледати га се. Песма 10. Долазак Али-иашин. Весели што ослободише госпође, Пољаци почеше се веселити украј реке; али за време весеља дође улак од краља и позва ВлаЈ Прослава годишњиие хотиноке победе, о којој се казује у IX песми, доиста јо и била. Ми знамо из Собјеског, да је папа (Григорије XV) наредио да се по свој Пољској прослави дап одсгупања Османова 20 октобра. Само се у Гундулића место октобра говори о крају августа ^колово.;а). Брант ор. с. стр. 52.