Otadžbina

СТРАХИНИЋ БА.Н

65

И госпођу Царицу Милицу, II Јелицу љубу Милошеву". 14 Страхинић послуша вилу. Продирући кроз Косово, оте од Турака «крсташ барјак Бошка .Туговића" и исече силне Турке. Кад су Милица и Јелица стале оплакивати «рпску погибију, Страхинић, пун поуздања, овако их теши : «Не бојте се моје госпојице Ако нам је царе погинуо, Високи је Стеван остануо, Ми ћемо вас до вијека хранит' Себе и ва.с од Турака 6ра.нит', Још има,де у Србина. војске» (Петр. III. 328-330). За јунаштво љегово знали су и сами Турци и ценили га. Кад је Страхинић замолио турског дервиша да му покаже брод на Ситници. овај му је одговорио : „Страхин бане, ти соколе српски, Твоме ђогу и твоме јунаштву Свуд су броди, где год дођеш води 9 (Кар. II. 278). По томе није се чудити, што се и то у песмама пева, да му је отац био змај, као и Милошу Обилићу, и да је код Хреље Крилатице почео учити делити мегдане, кад му је било дванаест година. 15 5. Сродство Страхини&а Бана о Кнезом Лазаром. Да је Страхинић од знатнога «рода и племена" то се види и из до сада казаног. Овде ћемо само ироговорити неколике о његовој жени. Према оној приморској песми из прогалог века Страхинић је био зет Југ-Богдану ио кћери Јелици. То исто потврђују ови лепи стихови из песме (( Бановић Страхиња:" 14 Петр. III. 328. Упор. II. 310 — 311. 15 ПЕтр. III. 255. 304. По једној песми вила Је била мати в војводи Страилу® Петр. књ. II. п. 30. Види прим. на стр. 18). ОТАЏБИНА, КЊ. XXI, св. 81 5