Otadžbina

66

СТРАХИНИЋ БАН

«Једно јутро бане подранио, Зове слуге и к оебе призивље : Слуге моје ! хптро похитајте, Седлајте ми од мегдана ђога, Окитите што љепше можете, Јел' ја ђецо, мислим путовати, Хоћу Бањску оставити града, Мислим ђога коња уморити, И у гости, ђецо, одлазити, У тазбину у била Крушевца, К милу тасту старцу Југ-Богда.ну, Ка шурева девет Југовића, Тазбина ме та жељкује моја". (Кар. II. Зб^.) И по трећој иесми, у којој је опеван исти догађај ропство Страхинића жене —- он је био зет Југ-Богдану, јер га кнез Лазар одвраћа да не иде у потеру за отимачем Влаховићем овим речма: ^Пашеноже, Бановић Страине, Остави се љубе Иконије, Остави се ризнице и блага, Остави се два једека коља, Лепшом ћу те оженити љубом, Лепше ћу ти дворе саградити У Крушевцу нроћу двора мога, Кад заједно, море војујемо, Нека су нам и двори заједно, И даћу ти пола царевине" (Летоп. књ, 47. с. 60Ј. И доиста у збирци Петрановића опевана је „Женидба Страхинића бана" Иконијом, ћерју Југ-Богдана. (Петрановић II. и. 26.Ј Према песми „Милош Обилић и три ста Арапа" код кнегиње Милице седе у гостима са својим мужевима : «С десне стране љуба Милошева, Јелисавка шћерца Лазарева,