Otadžbina

ПВАН ТУРГЕЊЕВ

573

С чашом у рудп, оборене главе, Одуирвши се ногама о Кавказ Ето тако, тн света Русијо, Спаваш чврсто и мирно. Па ипак се у том последњем великом делу, у неодређеној далекој сенци види будућност. Њу спремају младе девојке као Маријана и Машурина и млади људи као Маркелов, Соломин и Нежданов. Ако се погледа натраг у Тургењевљев живот, изгледа да је прогонство његово у унутрашњост Русије год. 1852, зато што је написао један ватрен чланак о Гогољу, био најважнији догађај у његовом животу. Јер кад је после две године добио помиловање, за увек је отишао из земље. Од то доба живео је наизменце у двема земл^ама, које су највише суделовале при његовом образовању, у Немачкој и Француској. Без сумње је за његово место пребивања било од утецаја његово страсно и до смрти непромењено пријатељство наспрам чувене певачице госпође Паулиие Гарчија-Вијардот. Код њега канда не постоји она несталност осећаја, коју описује у својих земљака. Односи његови спрам Немачке и Француске били су врло различни. Већ по старом руском предању био је на сву прилику ближи Француској него ли Немачкој. Он је у младости својој још пре 1840 год. учио у Берлину философију , Филологију и историју, Гетеа је ценио више свега, неко време у млађим годинама сасвим се бацио на Хајна, увек је био у пријатељским односима с немачким песницима и књижевницима (као с Павлем Хајзем, Ернстом Домом и Лудвиком Пичем), говорио је немачки као Немац, искрено се дивио научној величини Немачке, још пре неколико година, приликом добитка пергамских уметничких драгоцености, јавно изрече своје дивљење наспрам знања и предузимљивости Немачке , па покрај свега тога у његовим приповеткама — као готово и у