Otadžbina

57(5

ИВАН ТУРГЕЉЕВ

Маде врлине су биде иријатније и љубазније од великих, али све су изгледале задовољне и учтиво су се разговарале међу собом, као што то и приличи блиским сродницима и знанцима. Али гле, највише биће је приметило две дивне женске, које се канда баш ни мало не познају. Домаћин узе једну од тих двеју женских за руку и одведе је другој: — Доброчинство, приказа прву. — Благодарност, приказа другу. Обе врлине се зачудише јако; од како је света а он већ давно постоји — среле су се оне први пут». Каква сета у досетки и горчини! Чудно ми је само , да и моја благодарност спрам овог великог добротвора долази до речи сада , када је више не може да чује. С НЕМАЧКОГ јЗ. ^ибникар