Otadžbina

578

ЈЕВЂЕШ1ЈЕ ОЊЕГИН

Предрасуде да се гопе, И девојче што не слета Ком је сад тек тринајст лета. Ког не море молбе худе, Од шест листа запис вајни, Прекор, лажи, па страх тајни, Сузе, прстен, клетве луде, Надзор мајке што те прати, Друштво с ким се време трати. IX. Па и Јевђен мисли тако. За младости пуне силе, Страсти поста жртва лако И заблуда што га свиле. К'о дете је мажен био: Једпим би се заносио, Да се другим разочара; Снор напредак јед му ствара, Ал' и брз му баш драг није. У шумици сласти куша: Вечне душе ропот слуша. Он зевање смехом крије; Тако страћи осам лета Свог живота дивна цвета. X. Лепојка му ништ не вреди. У њег неста за њу мара. Откаже л' му — он с' не једи. Напусти л' га — он с' одмара. Женске тражи на све стране, Ал' не жали кад их мане, Макар да им љубав знаде. Баш к'о гости шго но раде Кад играти виста дођу.