Pesme i drame / Milutin Bojić

УРОШЕВА ЖЕНИДБА 157

Урош Волим овај кут осаме. Ах, гле траг курјака и траг младе срне!

Палман Курјак усред двора. Све глупости саме. Де мало борења. |

Урош | То ме не весели.

Палман Треба да се вежбаш: и сам цар то жели.

Урош | Цар. (Нешто га мучи.) Дај коцке.

Палман. Жалост, ту губити сате.

Урош Онда књиге чија слова живот злате.

Палман. Књигер Сад у мракуг И бар да што знају... Што пише с почетка, то је и на крају. (Пажевима) Дај коцке. Паж оде. Палман и Урош седну за сто да играју.

Палман

Твој отац, млад као ти сад што си, Друкчији је био кат Бугаре здроби. Цара Михаила мач још и сад носи. Велбужд. Каква битка! Шта се плена доби!

Паж доноси неку игру налик на даме.

Палман Да почнемо. (игра Девет!