Pesme i drame / Milutin Bojić

168 М. БОЈИЋ

Томанда Ах! (Паж оде) Урош Прекрасно лови. И тај му је наук од најбоље школе. Срну још никад не ухвати. Томанда Ћути! Урош Јелен му је увек утекао.

Томанда Доста!

Урош Вукова се боји, медведи му љути.

Томанда, (Ох!

Урош

Једном му чизма у бежању оста. Морао сам због ње ја блатом да касам, Мало што не падох у поток разливен.

Томанда

Иди некуд. С њиме сама хоћу да сам. Ево га. Одлази.

· Урош губи се са сцене. Бићу овде скривен.

Синг ша Још раније, пре но што су они сплазили њега, спазио је њих. Брзо загрнуо рукав и запарао мало мишицу. Види се да зна у чему је ствар. Елегантно се поклони. Синиша

Штаг Уроша нема (љубазно) Зар ти си ме звалаг