Pogled na međunarodno privatno pravo

50 РАЗВИЋЕ МЕЂУНАРОДНОГ ПРИВАТНОГ ПРАВА

која ми зовемо природна, за то што их природа, даје сваком човеку. Он није могао бити сопственик, нити је могао да законито закључи брак. Грци и Римљани нису признавали никаква права човеку, само је грађанин ова имао.) Странац је постајао правно способан, тек када се уговором укине природно непријатељство разних вароши и утврди мир. Тако је и ушло у ошшти обичај ропство, које су најславнији мислиоци Платони Аристотело правдали, не сумњајући да то беше злочин против човечанства: идеје о човеку и човечанству није било.

То нам објашњује за што Римљани, који су наши учитељи у науци права, нису знали за међународно приватно право. Они су уписали у ХП таблица овај закон, који изражава осећаје целог старог доба: “и ћозет ретрећиа амсфогтав. Странац је био непријатељ, непријатељ је био бесправан, па с тога није могло ни бити питања о сукобу закона. Међутим, Рим је имао дух јединства, за разлику од Грка, који су били рођени подељени; али народ — господар схватао је јединство само у форми господарства: «Ти тедете гтретво роршовз». 'То беше увек сила, а сила искључује право. Рим је, најзад, проширио своју владавину на велики део земље познате од старих: огб:в тотатиз. Овај одвећ велики простор римског господарства, проширио је, у извесним погледима, идеје народа — господара; али

(1) в. Беидев звог 16 егојге де 1' ћитапие, св. 1. стр. 59.