Pogled na međunarodno privatno pravo

60 РАЗВИЋЕ МЕЂУНАРОДНОГ ПРИВАТНОГ ПРАВА

својој баронији; истина је сваки барон имао такође свога сузерена, али права и обвезе које се рађају из уговора о васалству нису имале ничега заједничког са приватним правом; сувереност се концентрисала у правди а правда је била извор прихода за онога, који ју је вршио. Отуда и лукава завидљивост којом барони одржаваху своја права; они нису могли помишљати да признају други који закон сем обичаја своје бароније; сувереност је била битно територијална, она је обухватала сва добра која су се находила на територијуму и сва лица која су на истом становала; али њена је власт престајала. на границама териториума. И данас још влада између народа. начело територијалности, јер они хоће да буду суверени и независни: каква ли је морала бити снага овога начела код Феодалних барона који су били заражени тесногрудим страстима и завидљивошћу. Отуда датира начело старог Француског права, да су обичаји стварни“; ово је правило отклањало могућност сваког сукоба, јер су феудалне судије примењивале пскључно обичај бароније, не водећи рачуна о закону лица, по што је ово у свему било потчињено обичају области, где се спор водио. Ако реалност обичаја спречава сваки сукоб, онда опет с' друге стране жртвује са свим човекову персоналност ! Све је било стварно па и пунолетство

(1) Вошћег, ОђзегуаНопз зшг Ја вошшпе 4и Чисћв де Веџгаоапе, ХХХП Х 38.