Pogled u život

НАША ХРАНА И ИСХРАНА 69

ним пред опасношћу од заразних клица. Данас наука, у светлости открића витамина, налаже употребу сирове хране. Човек је нагонски тражио у узимању хране сласт и задовољства, што је физиологија експериментално оправдала.

Интересантна је у том погледу историја шећера. Деца су од вајкада тражила бонбоне и слаткише. Мислило се да деца у томе траже да задовоље само свој укус и да кваре зубе. Међутим, данас знамо да су деца била у праву, јер је утврђено да је шећер одабрани извор мишићнога рада, а деца се много крећу. Деца су била у праву и онда када су волела да глођу разне сирове намирнице, срж купуса, зелене шљиве. Наука им је дала за право, јер су својим инстинктом пронашли пре науке витамине.

Исхрана је једно прастаро искуство и прилагођавање. Циљ науке је, у првоме реду, да проучи наше нагоне у исхрани, па тек онда да их коригује уколико за то нађе оправдање. У томе погледу и животињско искуство може бити поучно, као што казује басна о Вратцу ж Науци:

ВРАБАЦ И НАУКА

— Басна —

Стари научник је у своме врту, под трешњом, читао дебелу књигу. Врапци су на гранама цвркутали и кљуцали прве зреле професорове трешње, док су се други, у шкољци водоскока, лепршали у праху водених капљица у којем су трепериле све дугине боје. На крову куће, на рубу стрехе, поређани врапци су посматрали ученог професора и, ваљда, измењивали мисли цвркућући,

Са крова се издвоји један старији врабац, слете право на мали округли сто за којим је професор седео, скокну неколико пута, застаде на ивици стола, пропе се на својим танким ногама, опружи врат, накриви главу да би боље видео научника, и упита: