Policiski rečnik : Knjiga prva A — E

тамо где се насељавање буде вр· пало према плану који ће изра~ дити Министарство 8a Аграрну – Реформу. Губи право да се сматра. као добровољац онај, који је, на основу изузетног поступања према. добровољцима, тражио и по томе тражењу успео да буде преведен из борачке у неборачку службу. Али ако је ово превођење у неборце извршено на основу тога што је добровољац од лекарске комисије оглашен неспособним за борца, онда ће се он и даље сматрати као такав у погледу примењивања, овог закона.“ (Чл. 13.).

„Земља ће се давати само оном сиромашном добровољцу који ће је сам обрађивати, о чему ће се волити нарочита контрола. У случају ненспуњења овог услова додељена земља ће се одузети“ (ЧЛ. 14).

„Добијена земља не може се ни

гадужити, ни отуђивати, ни за дуг продавати, а у смислу општих начела колонизације, која буду усвојена по предлогу · Министарства за Аграрну Реформу“ | (ЧЛ. 15): |

„Добровољцима. земљораднициMa, разделиће се по могућности и потребна стока, која остаје | државна, својина за три године, после кога рока дотични добровољац постаје њен потпун власник“ (ЧЛ. 17.).

„Оваки онај добровољац, који организује покрете против држав-

оне власти и јавног поретка, или учествује у злочинствима и прљавим делима ма које врсте, губи право да се користи прописима овог закона“ (чл. 25). (8. Аграрни односи и Насељавање).

Докази. Реч доказ има двојако значење: обично, шире и техничко,

уже. У првом смислу она значи утврђење истине у опште ма којим путел а у другом: посредно утврђење истине доказним основима (Теорија грађан. суд. пост. од А. Ђорђевића). |

У кривичном поступку разликује се: доказ формални и доказ материјални. Под првим се подразумевају све оне процесне радње, управљене на то да се утврди истинитост чињеница, које су од важности за судску одлуку, т. |. само доказивање, доказни поступак, а у другом: скуп основа или разлога, који говоре за истинитост или извесност неке важне чињенице у поступку, т. ј. скуп доказних основа. (О доказима у кривичном поступку од Др. Б. Марковића). i

Циљ је доказа, према овоме, утврђење истине у опште, а специјално у кривичном поступку: утврђење истинитости свих оних важних чињеница, које су од пресудне важности за судску одлуку. |

И у обичном животу, и 'у науци и у праву истина значи: сагласност, подударност каквог тврђења са самом (објективном) стварношћу.

Средства за савзнавање истине јесу разум и искуство. Истина, заснована на рачуну, назива се апсољутном, аподиктичком или математичком. Она је приступачна – сваком људском уму и искључује могућност о противном. Истина заснована, на искуству, које се добија на основу чулних опажања, назива се релативном. Ова опажања двојака су: непосредна или посредна. У првом случају до њих се долази на основу властитог, ~ у другом средством туђег опажања. О обзиром на средства помоћу којих се долази до релативне истине, која из безбројних узрока могу бити нетачна, код ње