Policiski rečnik : Knjiga prva A — E

2 а. 5

по једном и по другом постушку спачиво у надлежност суда |

i) Подела доказа.

О обзиром 'на извор, или на предет и правац, или на њихову снагу, у кривичном постушку разликују се ове врсте докава/

а) Природни (непосредни) и вештачки (посредни) доказ. Ова подела учињена је с обзиром на извор из кога се доказ добија. Природни је доказ онај, који почива на чулном опажању, које може бити непосредно (судски увиђај) или посредно (сведоџбе сведока, признање, вештачко мишљење и исправе које у себи садрже једно од ових доказних средстава). . Вештачки доказ јесте онај који почива на закључцима, који се из утврђених или доказних чињеница изводе на постојање | истинитости других чињеница. које су предмет "доказа, јер ове с првима стоје у те“" сној логичној вези. Оне чињенице које су доказане, и из којих се изводи закључак да постоји истинитост друге чињенице, зову се основи подозрења или индиције. Због овога се вештачки доказ назива још и саставним доказом, или доказом по основима подозрења или по индициШзама. |: О,

6) Оптужни и одбранбени доказ. "Ова, подела, учињена, је с обзиром на, · предмет доказа. Оптужни је доказ онај, који има за предмет све оне чињенице, од чијег постојања и извесности зависи осуда – оптуженог, док одбранбени доказ има за предмет такве чињенице, које искључују или ограничавају примену казненог законика. Он има или да разруши основице оптуженог _ доказа, или бар да ослаби његово дејство. Може бити двојак: непосредни и посредини. Првим се хоће – непосредно да разруши и уништи доказ какве

чињенице, која улази у оптужни доказ, а други је управљен на то, да отклони правне последице које ДОлазе из оптужног доказа.

в) Потпун и непотпун доказ. Ова. подела учињена је с обзиром на снагу доказа, и има значаја само за законодавства са теоријом законских доказа. По овој теорији потпун је доказ онај, који испуњава све захтеве и услове, које је законик – унапред прописао за његово постојање. Ови остали докази, 7. ј. они који не испуњују ове захтеве и услове, непоттуни су. Према количини испуњених законских услова, непотпуни докази или су полудоскази, или су јачи или слабији од полудоказа (58 123, 236, 238 Кр. О. П.). По теорији слободног судиског уверења, пошун је доказ сваки онај доказ, који ствара код судије уверење о истинитости чињенице која је предмет доказа, т. ј. на. основу кога судија долази до уверења о виности или невиности оптуженога: (О доказима, од Др. Б. Марковића.). Доназна средства.

Под доказним средствима _ подразумевају се она средства којима се добављају доказни основи за доказну тему. У нашем законодавству доказна средства идентификована су са самим доказима, и као таква у крив. суд. пост. предвиђени су: увиbaj, вештачко мишљење, признање, – сведоџбе сведока, исправе и саставни доказ. | xi

У грађан. суд. поступку JIpelBHђена. је још и заклетва као доказно | средство. 3)

Доказна средства за цступне кри= вице из Ш. части К. 5. предвиђена. су у 58. 34 m 35 Нол. Ур. Ови закон- | ски прописи важе по сили прилика. и за иступе казниме по специјлним ваконима, у колико овим законима.

х 1