Policiski rečnik : Knjiga prva A — E
АИ
o
og
није друкчије наређено. (В. Вешта-
чење, Заклетва, Исправе, Иступи, Основи подозрења, Признање, Саставни доказ, Сведоци и Увиђај).
Документа в. Акта званична Писма.
Долус в. Умишљај и Нехат. Домине в. Карте.
Домицил и резиденција. Место у коме је главно, законско седиште једног лица, центар његових моралних и материјалних интереса, назива се његовим домицилом, а место у коме ово лице фактички станује јесте његова резиденција. По нашем грађанском закону домицил је изједначен са местом сталног пребивања. Обично се и домицил и резиденција налазе у истом месту, али се може десити да извесна липа имају домицил у једном а резиденцију у
И
другом месту (н. пр. трговац који
има, главну радњу — домицил — у вароши — а живи стално или привремено у оближњем селу, одакле долази посведневно у варош, на дуже или краће време, у циљу управ-
љања радњом). Једно лице може имати више резиденција ~ (летњу,
зимску итд.), али не и домицила. Домицил је само један и разликује се на вољни и законски. Први се одређује вољом дотичног лица да у извесном месту створи седиште и средиште својих правних послова, а други самим законом (домицил ЧИновнкека, удатих жена, малолетника. 1 т. i
Пошто се надлежност власти по правилу одређује према – домицилу туженог или оптуженог, то је потребно да овај буде увек тачно утврђен. (В. Надлежност).
Достава. По чл. 6. тач. 1 зак. о таксама, од плаћања, таксе ослобо-
Полицијски речник
078
Mo
ђене су: представке, тужбе и доставе, по којима државне и самоуправ-
не власти по службеној дужности
предузимају законом одређене пос-
лове, као и представке, тужбе, жалбе
и доставе, које су дужни у јавном
интересу, а на основу наређења по-
јединих закона, подносити – држав-
ним властима приватна липа, дру-
штва, заводи, установе и самоуправ-
на тела, а према објашњењу Поре-
ске Управе од 29 марта, 1914 тод. Пр. – Бр. 10929, од таксе су ослобођене и
доставе ловачких удружења, ~ које
се односе на извиђање кривица по
овом закону.
Параграфом 53 Кр. С. П. за анонимне доставе наређено је:
„Ако би ко написмено ислеђујућој власти јавио, да, је какво казнимо дело учињено, а не би се потписао, полицајна, власт ће начином, који никоме у очи не пада и којим се ничија част не вређа, старати се да се најпре увери о проказаним опстојатељствима, и тек кад се сама о делу увери, даљем ислеђењу приступити.“ Дражење. По 5 92 ал. 1 К. 3. каж-
њава, се новчано до три хиљаде динара или затвором од једне до пет година: „Ко јавно позива или дражи на непокорност према законима, уредбама или законим – наредбама власти.“
Под позивањем | треба, разумети непосредно навођење неког на непокорност, т. j. на једно одређено чињење или нечињење. Оно може бити извршено у облику савета, заповести, претње или принуде. Да, би постојало · позивање, потребно је да је навођење ~ чулно опажено (сазнато) од онога, коме је било управљено, и то непосредно од њега, а не посредно преко неког трећег.
И дражење је навођење на непо-
18