Policiski rečnik : Knjiga prva A — E

друге на мрзост и презрење. Ово дражење мора се односити на класе, као на целине, а не против појединих одређених чланова њених. __ Дражење треба да је управљено она изазивање мрзости и презрења, али није потребно да су мрзост и презрење изазвани. Тако исто није потребно да је дражење непосреоно , управљено на извесну класу, већ је, довољно и привидно објективно излагање неоправданих поступака. једне класе против друге, ако се само тиме изазивају мрзост и презрење. (В. Анархизам).

АИ Ио сиви пару преране

Дрва, засађена поред шута, не смеју се сећи ни кварити (чл. 8. зак. о унашређењу ~ воћарства. (8. Воћарство и Шуме).

Државина. У правној науци још и данас је спорно – питање да ли је државина, право, или _ само факт, фактичко стање. Према _ мишљењу, које у последње време _ преовлађује, државина није право, већ факт, фактичка власт једног лица над извесном ствари. Кад неко има фактичку власт над једном ствари, без обзира, на то да ли му је ова власт правно оправдана или не, онда, се ово чисто фактичко стање сматра, бар привремено, као правно стање и, у интересу одржања дру-

штвеног реда, ставља, под правну 8за-

штиту. Према овоме државина, је

правна установа, која има свога O-

снова у правно-политичком разлогу

— у потреби да се постојећи. факти-

чки имовински односи заштите од

сваког самовласног мењања (Грађанско право, књ. 1. од Др. Л. Мар: ковића).

И у науци и по нашем Гр. 3. разликују се: А) државина ствари

. +

Ра

: IL код овог дела. | оажскоји се у | (притежање,. њи sa 199 ад. 1) и: B) др јавном дражењу једне класе против“ жавина права — 5 199, ал. 2.

|| ROCT

|

A) Државина ствар И.

Према 5 198. Гр. 3.: „Кад једну · ствар држиш, и воље имаш задржа ти је За себе, и то згодним знаком · означиш и покажеш, ти си држалац или притежалац такве ствари.“ :

Да-би се однос лица према ствари могао · сматрати као државина, по · овом законском пропису неопходно | ! су потребна два услова: 1. факти- | чка власт лица на ствари (матери- јални, корпус) = 2. воља да се ствар. држи у своје име, као своја, да се“ с њом поступа као са својом (инхелектуални, државинска воља, анижђе). У наведеном законском пропису, корпус је обележен речима: „ствар држиш“, 2 анимаус речима: ,„чц воље имаш задржати је за себе“; „M TO држиш као своје“. :

Ако OM постојао само корпус, а. ствар би се држала у туђе име, онда, би то била придржина, природна држивина, детенција.

1. Фактичка власт (корпус). О 06зиром на разноликост ствари, – ова. власт може се манифестовати у равним облицима, али је у свима овим манифестацијама. потребно: „да неко лице стоји у таквом физичком одношају према, извесној одређеној ствари, да је она у свим својим од носима, доиста, потчињена, његовој

x

власти“ (Државина on A, Ђорђе- | вића,). | За појам фактичке власти на.

ствари није потребно непосредно, телесно држање ствари (у рукама и. т. д.), нити је потребно да се физички однос лица према ствари у истини види, већ је довољна, могућ фактичког располагања ed ствари, 8 OBN могућност постојаћ

кад се воља држаочеве. ТЕ ПАКЕТА на,