Policiski rečnik : Knjiga prva A — E

1 pm

— ствари поштује и онда кад је он од

· ње удаљен. Другим речима: „држа— дал треба да се налази у таквом по_ ложају да може вршити онакав утидај на ствар, какав одговара вла“ _ сништву или својини, пошто је др_ жавина у духу римског права Оли“ чење својине. Али тај положај, Та могућност вршења утицаја. треба да је по. својој природи трајна, не · пролазна“. (Државина од А. Ђорђевића). : :

Државинска воља манифестује се у намери да се ствар држи у своје име; да се има искључиво за самог себе, а. њена је садржина: фактичка власт лица на ствари у свој потпу-

· ности њеној. Ова воља разликује се од својинске воље само у томе, што је ова последња – управљена, на то,

"да се ствар правно има, док је за, ову прву довољно да се ствар само фак-

~ тички Има. :

За појам државине не тражи се да држалац верује или мисли да је он баш у истини сопственик ствари коју држи, као ни то, да има и воље да је у истини њен сопственик. Из овога опет излази да може бити:

а) Да прави сопственик какве ствари није у исто време и њен држалац (н. пр. кад му је ствар укра-

epa);

б) Да држалац неке ствари није У исто доба и њен сопственик (савесан купац украдене ствари, находник, отмичар, крадљивац и т. U.

в) Да је сопственик ствари уједно и држалац њен. Овај случај представља. педовно, нормално стање, које одговара праву, јер сваки сопственик има право и на државину своје ствари.

Из самог појма о државинској вољи излази, да се као држаоци, У

смислу трађанског законика, не Мо“.

гу сматрати лица, која имају детен-

цију ствари, али којима. недостаје

276

__ ова воља. У ова лица спадају: употребилац (8 372. Гр. 3.) уживалац (8 374), послугопримац (55 582 и 583), закупац (кирајџија и арендатор. = 5 677), заложни поверилац (који држи валожену – покретну ствар — 585 307 и 317), чувар туђе | ствари (88 569. и 571), заптитељ (8 581), старалац забрањених или 0бустављених ствари (5 405 и 424 Гр. С. П.) и пуномоћник (55 574 и 609 Гр. З.).

"У свима овим случајевима детентор ствари нема намере да са ствари, коју држи, поступа као сопственик, већ је његова воља управљена само на вршење права које му припада, односно на испуњење обвезе, а на детенцију тек као на неизбежну . претпоставку за ово.

Правна дејства државине.

И ако је само фактичко стање, државина је од врло великог значаја. за социјалне и правне ~ одношаје. Позната римска пословица: – „Блажени су они који шритежавају“ и данас је свуда примљена. О тога позитивно право сваке државе везује за државину, као за факат, извесне правне последице, које се, У скупу, називају правом оржавине.

Према, мишљењу, које данас у науци влада, а које је усвојено и у Haшем грађанском законику, државина, сама, за се, има ове правне шоследице: а) судску или правну заштиту, коју јој прибављају особене т. ав. интердикти или државинске тужбе, и 6) одржај (узукапио или тековинска, застарелост). :

а) Судска (правна) заштита. Ова. заштита састоји се у томе што је | сваки држалац, ма какав му драго. био (правичан или неправичан, сан весан или несавесан), који је само- | власно узнемирен у својој држави- | ни од стране ма ког трећег (давле и |