Policiski rečnik : Knjiga prva A — E

· је ствар из државине одузета,

пао и ракнијанса инок

Држ. од правог сопственика),

ћи против тог узнемирења, а ако му да тражи њен повраћај. Пошто. се, заштићавањем државине, у самој ствари заштићава само фактички одношај лица према ствари, без обзира да ли ту има уједно и каквог права. или не, то се ова заштита приказује као чиста последица саме државине. Управо због ове заштите, државина се и назива правном државином. У нашем грађан. законику налазе се само ове две одредбе о ваштити државине:

а) „Ако ли ти имаш право на државину, а други ствар држи, то силом ниси властан онога из државине избити и искључити, не-

ћеш од суда помоћи тражити“

201).

о) „Где год твоју ствар нађеш и познаш можеш је натраг искати и теби се твоје вратити мора. Али билом да, не узимаш, осим ако није на одбрани или на гоњењу“. (8 208). ·

У вези са овим законским наређењима, стоји и 5 16. Гр. 3., који гласи:

„Оваки има право, прилична и закона средства употребити против нарушитеља својих права, и > случају нарушења помоћи код своје власти тражити, и захтевати, да се законим путем, што му припада, даде, и нарушена, права. поврате.

Као што се види из ових законских прописа, наш грађански законик признаје државини двојну заштиту: самоодбрану, – самопомоћ, као ванредну ~ („осим ажо није на

"одбрани или на гоњењу“) и судску

помоћ као редовну заштиту. Ни у грађанском законику ни У

977

овлашћен да од надлежне власти тражи помо-

о Држ

законику о грађан. суд. пост. нема никаквих специјалних наређења, која би изближе одређивала, практично извођење ове државинске заштите, те су с тога нашој судској пракси сасвим непознате оржавинске тужбе, кад засебне и одвојене од петиторних, и чисто државински спорови. У осталом и саме изложене одредбе грађан. зак. о заштити државине непотпуне су и нејасне, а у неколико и противречне. | Највећа им је мана, што право на судску заштиту признају само правичној државини ( 201 у вези са 5 200), и што државину идентификују са своји ком (8 208). : У недостатку специјалног поступка, за, државниске спорове, важе одредбе општег грађан. суд. поступка. Параграфом Зтба RH. 3. државина, се у неколико заштићава од самовлашћа, које је извршено без насиља, у толико што се ово кажњава, а, самовласно заузета ствар одузима, и. враћа, држаоцу, али је овом наређењу више циљ да самовлашће, као иступно дело, казном сузбије, него да државински спор регулише. 'Л0 се види отуда, што се и по овом наређењу има код суда повести редо-. ван спор о јачем праву на спорну ствар, а, не чисто државински спор. Овај спор треба увек да води самовласник, те је с тога скроз погрешна, пракса, оних полицијских власти, које на овај спор обично ~ упућују лишеног или узнемиреног држаоца. Поред овог изречног законског наређења, полицијске власти још су дужне да заштићују државину, као фактичко свање, и у интересу одржања постојећег правног _ поретка, које сачињава њихову битну дужност. Њихов рад на овој заштити има, провизорни каражтор: да одржи постојеће, правно признато ста–