Policiski rečnik : Knjiga prva A — E

узвишеном Слављенику, 0 пропи“ има и традицијама Ислама који изричито налажу лојалност и дуоку оданост према – Државном Главару доводећи ово у везу са његовом одбраном и заштитом _ Ислама, тако да услед тога, Муеслимани могу несметано да врше освоје узвишене верске прошисе, и У одржаће се молитва (ona) за дуг живот и срећу Њ. В. Краља, Њ. В. Краљице, и Њиховог уввишеног Краљевског Дома, и славу и напредак свих – грађана,

Краљевине Срба, Хрвала и = Словенаца, у слови и љубави,“

% < «< “

Е Batoroy о прослави 1 децембра по новом), од 28 фебруата, 1999 г. Сл. 165. Бр. 103) прописано је:

а успомену на проглас | ујео Срба, Хрвата и Словенада, 1 децембар (по новом) прослављађе се сваке године као држални празник. . Расписом Мин. У. Д. од 22 јанугара 1924 г. УБр. 982 наређено je, „да на дан државних празника све радње имај у биги затворене преко целог дана.“

„Државни Савет. По закону од 31.

ецембра, 1901 год, Државни Саnepr био је „Највише Администрастивно Тело“ а по чл. 103 Устава и чл. 1 новог закона о Државном Савету и управним судовима (од 17 маја 1999 год, Ол. Нов. Бр. 111), он (је „Врховни Управни Оуд“, и у овоме је главна, разлика. између старог и новог Државног Савета. У току даЉег излагања видећемо, да ова разлика није могла бити потпуно изведена у пракси, и да су у надлежности новог Државног Савета остале и многе чисто административне функ-

- „ције, које он врши као ' Ораган Врховне Државне Управе.“ (чл. 103 тач. 2 Устава). Несумњиво.

је, међутим, да нови Државни Савет има претежно судски карактер и да је он по правилу | суд, а 'по изузетку „Управни Орган Врховне Државне Управе“, док је по. старом закону то било обратно. Састав и организација Државног · Савета.

Састав. По чл. 1 закона о Државу ном Савету и управним судовима, Државни Савет има 30 чланога, а по чл. 2 истог закона ове чланове поставља, Краљ на предлог Председника Министарског Савета, и то на. овај начин: половину чланова именује Краљ од двоструког броја кандидата, које предлаже Народна Скупштина, а другу половину бира Народна Окупштина од двоструког броја · кандидата које · предлаже

Краљ. На предлог Председника Вла-

де Краљ именује председника и подпредседника Државног Савета, од наименованих | државних ~ савегника

(чл. 103 Устава). На овај исти начин = попуњују се и упражњена или ново- ~

установљена места државних саветника. Последња се могу установити само законом (Чл. 1 и 2 зак.).

За председника, подпредеедника, и чланове Државног Савета могу бити постављени само опи виши ЧИНоВници и јавни радници, који имају факултетску спрелиу и десетогодишњу државну службу или јаван рад. Најмање две трећине државних саветника морају имати диплому « свршеном правном факултету. (ЧЛ. 11 закона. и чл. 103 Устава).

Поред ових специјалних услова, | они још морају испуњавати поп ште услове, који се траже за државне службенике чл. 19 и 122 Устава, и законом о чиновницима и осталим држав. служб. грађанског реда.