Policiski rečnik : Knjiga prva A — E

}

с M ЛЕ И

О ИХ ИЕ ЛИ И,

Љењима: чини неопходно потребне ГУставом (чл. 134), а. друга. законом |

измене у њиховом саставу; одоправа одсуство члановима и особљу до 10 дана; поставља и отпушта Hoшисаче и служитеље, и води преписку и унутрашњу администрацију Државног Савета (чл. 4 закона и uJ. 1,2. 4. P. 10, 11, 12, +5, 16:и: 30 уредбе). :

Председника замењује подпредседник, а на случај да је он спречен, најетарији председник одељења (ЧЛ 1 уредбе). Надлежност и поступак Државног

Савета.

Надлежност Државног = Савета двојака. је: судска и административна. Прва обухвата послове које он врши као Врховни Управни Суд, 2 друга послове које врши као Управни Орган Врховне Државне Управе.

Судска надлежност. У надлежност Државног Савета, као BDXOBног Управног Суда, спада:“1. суђење управних. (администтативних ) спорова; 2. решавање о сукобима о надлежности између управних власти, између самоуправних – власти или између једних и других; 3. решавање о обнављању – администрагивниит сопрова, и 4. суђење дисциплинских кривица.

1. Суђење административних спорова. По чл. 17. закона, Државни је Савет надлежан да решава а) 0 жалбама против пресуда управних судова, пи 6) по тижбама против указа њ министарских решења.

а) Решавање о жалбама. По ЧЛ. 15 зак., управни судови суде по ад„министративним споровима. Pema» _вајући о жалбама против пресуда, управних Њеудова, Државни Савет суди у другом и последњем степену.

административном спору MIOстоје две дефиниције: једна је дата

Ата

У

о Државном Савету и управним су вима (чл. 15). По дефиницији коју даје Устав, административан спор. могућан је само због повреде права, а по законској дефиницији он је мо гућан и због повреде непосредног личног интереса ~ приватног или“ правног лица, заснованог на закону Закон не одређује изближе кад ће постојати ова повреда непосредног личног интереса, већ то оста ља решавању Државног СОавета управних судова (чл. 20. зак.). ( Административни спорови).

У циљу скраћења процедуре, кон о Државном Савету наређуј (чл. 18) да појединац, „коме је пра во или непосредни лични интерес заснован на закону повређен пнеза конитим актом управне власти, има. право жалбе само на једну вишу управну власт“, и да против одлуке ове последње власти може поднети тужбу само управном суду, или Др жавном Савету ако је последња у правна власт био министар. Овим је измењена ранија шроц дура, по којој су се жалбе на одл ке у административним споровим морале, у највише случајева, mo) носити свима, јерархијским шре стављеним властима, 25 Ако је повреда права или интереса, нанесена управним актима самоуправних власти, жалбе се, у омислу чл. 18, подносе: против општинских аката — претпостављеним државним управним властима, % TI тив аката, виших самоушравних Вл. сти — управном суду ~ непосредно. Овом суду подносе се и тужбе про тив решења | претпостављених | жарних власти, донетих по жало; ма против општинских уштра. акала, (чл. 32. уредбе). ~