Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

- 368 = = ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

Изгледа као да је више но и сам акт распуштања Скупштине, занимао министра унутрашњих дела, распис, којим ће се он — по _ своме познатом нам обичају — презентирати јавном мишљењу. _Јер, док указ за распуштање Скупштине носи датум 16. априла, тај распис носи датум 15 априла.

„При садашњим приликама — вели Н. Христић, поред осталога у том распису — где се међу политичким странкама развија 'огорченост и дражење, које доноси обеспокојавање и узнемирење мирољубивих грађана, и које може лако утицати ми на ремећење јавнога спокојства — полицијске власти стараћег се и при даној им прилици настојаваће, да овакове страсти мудрим и разборитим начином стишавају и отклањају. Извесно је, да ће ово са пуно готовости радо прихватити и потпомоћи и цело стаковништво, које је искрено одано општем спокојству, уверено да у овоме лежи прави напредак свију и свакога ит. д.“ :

Очевидно се влада прибојавала нереда и похитала да повуче разлику између елемената нереда и „мирољубивих грађана“, истичући дужности чиновника и народну оданост ка „општем спокојству“. Но угушилац буне од 1883, овога пута узалуд се плашио. Зараза властољубља већ је дубоко била ушла и у редове „бораца за народна права“, и они су сада већ били научили како се отварају и затварају, главна и споредна врата. Ово мало власти, што им је пало у део, било је довољно да их дискредитује, па ако се хоће и да их компромитује. Оно, што су на другима кудили и пребаци вали, сад су и сами радили. Данајски поклон, који су примили из руку краљевих, прошлога децембра, скупо их је стао. Данас више не стоји Радикална Странка, као негда она страховита војска од чијег се топота престоли љуљају; она сад изгледа, као гомила криваца, коју гоне полицијски пандури. Наравно овим нећемо да кажемо да је нестало Радикала и Радикализма; он је ту, и разуме се, ми ћемо имати и сувише још прилика да се срећемо са њима.

И ако пад радикалне владе од 14 априла 1888 значи несумњиво и пораз дотадашње политике те странке, он значи, не мање, и још једну погрешку више на страни краљевој. Он је од негдашњих бунтовника правио 1883 политичке мученике, сада пак од њих, јурећи их с власти, прави незадовољнике, који су и доста јаки и сувише многобројни, да и њему и сваком другом отежају и положај и владу — а тиме и судбу саме земље. Јер и у политици, као и у царству физичких сила, свака сила чим није упућена у правцу кориснога рада и стварања, она скреће у правац рушења и обарања.

· Тиме је и Краљ Милан дошао до краја са свима хомбинацијама: сатро је Напредњаке, а са њима нагризао и васцели Краљевски ауторитет у току безобзирне седмогодишње владавине;

1 Као ситнији, карактеристичан догађај јесте поновни повраћај Пере Тодоровића (80 апр.) у држ. службу, овог пута одпушт. влад. комесара при Нар. Банце за начелника тргов. одељ. мин. привреде. То је наравно био прст Краља Милана.