Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

372 - ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

који је до сада-већ сувише стављао на пробу љубав и оданост свога народа. · = _ Као што смо рекли, домаћа распра Краљева није престала овим прокламованим разводом брака. Она је само променила земљиште. Са домашаја свештених судова и власти прешла је у домашај чисто политичких чињеница. М ми немо веб имати прилике да видимо Краљицу Наталију као тужитељку пред самом Народном Скупштином, и још много што шта друго, што тек, после развода брака, има да се одиграва и у краљевском двору н у Београду и одатле све до Петрограда. Јер су домаће краљевске распре између оца имајке, у даљим консеквенцијама, прешле и на одношаје између мајке и сина. Једна бедна, жалосна историја! Али дотле нам предстоје многа и крупна изненађења од стране самога Краља. Изгледа да је, од сад почев, Краљ Милан кренуо све силе своје, да опорече и себе и сву своју прошлост, у којој га видимо само као рушиоца и уништиоца и људи и странака, и свакога уставнога реда и поретка. Све што се сад догађа, пн у краљевској породици и у држави, почиње све више личити на неку још необјашњиву, Краљевску Ликвидацију, у великом стилу. · Није прошло ни четрдесет осам сати од како је угледао света митрополитски проглас о разводу брака, а Краљ Милан изненађује цео свет новим чином, који је ни више ни мање, но окретање тумбе свега што је Краљ Милан до сада увек у смислу рушења, у Србији починио. Он, до сада добро познати нарушилац сваког уставног, парламентарног и политичког поретка у земљи, на један пут се јавља у улози једног неуздржаног Уставотворца. Он који је немилице разгонио све политичке људе и од себе и од Државне Управе, сад их, ето, све без разлике, позива на један велики заједнички рад. И то све, како театрално !

ћ

Ш.

Промена Устава од 1869. — Устав од 1888. — Лицем на Св. Петку Параскеву, 14. октобра 1888, без икаква претходна знака, освавула је Краљева Прокламација, управљена на Српски Народ. У овом, и по појави и по последицама значајном акту, Краљ Милан, између осталога, вели:

„Народе Српски! Први Краљ васкрснуте Српске Краљевине обраћа се теби из дубине срца и вели ти: нек у теби умукну сви гласови раздора; нек једнодушно сви мисле на опште добро; а први пример томе ваља да ти даде, и срећан је што ти га дати може, твој Господар!

„Срби! Даља борба партијска може само створити нових и жалосних призора, каквих је од почетка овога века било и сувише...

„Ма како искрено поједине партије теже, да се постигне добро народа и државе, немоћне су, и трудови њихови остаће безуспешни, докле год у питању буде основни закон земље —

Устав земаљски.