Pravo i privreda

političkog uticaja na preduzeće, afirmacija svojinskog rizika, pravedna distribucija vlasništva i sl. 1 Međutim, napuštanjem ideologije očuvanja i zaštite društvcnc svojinc i svrstavanje za ideologiju privalne svojine ispušta se iz vida nckoliko vrlo važnih činjcnica. Privatna svojina sama po sebi ne predstavlja efikasan svojinski oblik. U predratnoj Jugoslaviji bili su prisutni svi elementi za koje se sada zalažcmo: privatna svojina, tržište, strani kapital, ali je to bilo praćeno ekonomskom siagnacijom i socijalnim nemirima. Sličnu pojavu imamo i danas u mnogim zemljama Azije i Južne Amerike koją prilično dugo imju i tržište i privatnu svojinu. Zalaganje za ukidanje (privatizaciju) društvene svojine kao glavni cilj privrcdnih i društvenih promena može biti opterećeno ideologijom koją zancmarujc zahteve efikasnosti privredivanja i aktuelana pitanja upravljanja i poslovanja. Sloga bi zamena prioriteta bila više nego poželjna - upravljanje i poslovanjc prcduzcća postavili kao bilan uslova povećanja efikasnosti i preduzeli mere da sc to ostvaruje. 2 To dalje znači, da privatizacija društvene svojine nije sama sebi cilj, puka promena svojinske strukturę neće dati rezullate, ako pri tome nema i adekvalnog sistema upravljanja i rukovođenja. Ipak, izložene primedbe na značc i plcdiranje za održavanje međovite svojinske strukturę i ravnopravan tretman druStvcnc i privalne svojine i njihovu mešusobnu konkurenciju. U takvim uslovima, gde jc drušlvena svojina dominantna biće i manje prosiora za privainu svojinu i tržiStc uopšte. Platforma ravnopravnosti postojećih oblika svojina podrazumncva spontanu i dobrovoljnu privatizaciju što uz posloieća ustavom zagarantovana prava zaposlenih privatizacije jednostavno neće biti.

b) Neki probierni privatizacije

U uslovima društvene svojine postavlja se pitanje ko je ovlašćen da donese ođluke o privatizaciji društvenih preduzeća? Društvena svojina podrazumcva postojanje imovinskih prava (prava raspolaganja) na društvenim sredstvima koja omogućavaju pravno raspolaganje u pravnom promelu. Družlvcna preduzeća ponašaju se na tržištu kao vlasnici pojedinih stvari, time što mogu da ih prodaju, otuđe. Međutim, ko je ovlašćen da donese odluku o prodaji preduzeća kao celine čime se zapravo ukida društvena svojina? To je manifstacija najdublje suštine svojinskog prava, kapital se pretvara iz jednog oblika u drugi. Da bi to bilo moguće

grad, 1991. str. 78. 1 M. Vasiljević, Neka otvorena pilanja svojinske transformacije, Svojinski odnosi u pravnom poretku, Beograd 1991. str. 21, 22. 2 K, Mihailović, Svojina i efikasnost, Anali 5-6/1991. str. 573. i drugi autori ističu da analizę privatizacije pokazuju kako jednostavan transfer svojinskih prava izjavnog i privalni sektor nije dovoljan, jer osnovni paramelar veće efikasnosti u svakom slučaju ostaje konkurencija, poboljšanja mendžmenla iii pak efikasnija regulacija države, vidi: B. Kovač o. c. str. 306. 3 Lj. Madžar, Dileme vlasničkog ..., Privatizacija i prestrukluiranje, Beograd 1991. god. str. 12,

59

R. JELIĆ: Svojinske promene u bivšim socijalističkim zemijama (str. 53-64)