Pripovetke / Branislav Nušić

44 БРАНИСЛАВ Ђ. НУШИЋ

јрије влажну земљу, а пред самим мојим прозором одређених седам-осам осуђеника са неким дугачким маказама „штуцују“ круне на кестеновима и другим дрветима.

Гледам у њих и гледам у сваки онај листић и грану која се под оштрицом њихових маказа одваја и пада на земљу. Гледам и мислим!

О, мајушни, потегли сте и на саму природу и њој хоћете да дате форму и њу хоћете да сабијете у калупе! Ви градите рекама корита и обале, удешавате пут којим ће гром да прође; правац биљци у коме ће да расте, стављате старо храшће у фронт и штуцујете круну вечито зеленој химели да добије онакву форму, какву ви мислите да је лепша!

Али зашто ми те ваше маказе, којима сте потегли да штуцујете природу, личе на наше наставне програме и васпитне методе. Шта зар није» Зар све, све на нама нема своју форму и своје калупе.

И част и поштење и порок и врлина и љубав и доброчинство и племенитост и мржња и мудрост и туга и радост. Та све, све то има своју форму, своје калупе, јер и сам живот живи се по калупу! А и како друкче да тумачиш речи професора Вирхова: „Живот је само нарочита врста механике,“

Да! Родио си се и васпитали су те онако исто рђаво као и твог оца и сва је разлика само у томе, што је он знао да је два пута два четири а ти знаш да је четири пута четири шеснаест; што је он знао да се „јаој“ каже „јаој“, а ти знаш да се „јаој“ некад казало „уви!“, што је твој отац знао да смо ми пали на Косову пре пет стотина година, на Видов-дан, а ти још знаш да је то било 15. јуна у 2 часа поподне.

Па штар! Свршио си школу као ион, и добио си службу као и он, а и оженио си се као и он.

А ево како живиш: Пробудио си се ујутру и попио си твоју каву, прочитао си затим данашње новине; отишао си после у канцеларију, радио си тамо као кртица и на подне си дошао да ручаш. РРучао си, прилегао си мало, као добар човек, да