Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

196

тако дуго време, као што је шест година. И на другим местима мало се где иде даље; швајцарски пројекат предвиђа пет година, а исто тако и аустријски (в. 55 252, 272 и 278). Код иступа, односно којих стоје одредбе о поврату само у појединим специјалним законима, сматра се да је целисходно да се овај рок утврди на две године.

Комисија допушта да суд може да заснује поврат и на основу казне издржане у иностранству. Види чл. 39 швајцарског пројекта и саветовања на првом немачком годишњем скупу међународлог криминалистичког удружења, 1:

По пројекту и осуде због покушаја и помагања у кажњивим делима, заснивају поврат. Да се не може задржати уређење односно саучашћа, као што је у садањем закону (Гл. 6, 8 22), види се већ из уређења саучашћа у пројекту; али изгледа да је најправилније, да се допусти да и покушај заснива казну поврата, пошто и код њега излази на видик одређена злочиначка воља. С друге стране, усљед простране казнене скале у пројекту, ово се може учинити без бојазни.

К 855 62—64, Стицај злочина.

Сада се готово сви слажу у томе, кад треба да се осуди једно исто лице, због извршења више злочина, да се увек не примењује, за сваки од ових, тако строга казна, каква би се применила, кад би био у питању један једини злочин. Ово начело не стоји само онда, када казна за један злочин стварно искључује остале казне, као н.пр. код смртне казне или казне доживотних лишења слободе, већ и код стицаја више злочина, од којих сваки доноси ограничену казну лишења слободе.

И наш садањи закон придружио се овоме уређењу, али он има више битних мана у извођењу.

Он поставља правило да се без обзира кажњавају сви злочини, који нису учињени једним делањем, но ипак с тим

м1 Види А. Ерекеверд: „О дејству пностраних кривичних пресуда, Лунд 1895 с. 142. И на пенитенцијарном конгресу донета је једна резолуција у томе смислу, да се призна важност иностраним пресудама. Види о овоме измећу осталога Извешће Алимене у „Виенп де Ја Сотп5вјоп Репћелате ђегпаЏопаје“ У, 1895, с. 43.