Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

197

битним ограничењем, да укупна казна не сме прећи извесну границу. Тако више казни тешкога затвора, не смеју укупно прећи највећу меру, одређену за сваку поједину казну тешкога затвора (односно 30, 120 или 240 дана према врсти казне тешкога затвора). Напротив више злочина, од којих се сваки за себе може да казни робијом од шест месеци до три године, могу се укупно казнити робијом до шест година; више злочина, од којих сваки може да се казни робијом од 12—15 година, могу се укупно казнити робијом до 18 година, али не и више, чак ни онда кад би се сваки поједини од тих злочина казнио робијом од 15 година.

Изгледа да је по себи јасно, да систем, по коме се овде поступа, пати од унутарњих противречности. Ако је исправно да св казне поједини злочини, сви без икаквих обзира, онда се не може повући никаква одређена граница, када ће то на једанпут престати да буде исправно и кад се има сматрати да је исправно да се у опште не казни. Најмање се може бранити, што је ова граница тако веома разно повучена, код разних врста казне. Код казне тешког затвора, граница ће се у опште моћи лако достићи, код робије у петом степену то ће по правилу пре бити изузетак, а опет код већих казни, већином се неће моћи обићи да се она не достигне, Мора се узети да је сасвим чудновато и нецелисходно, како у теоријском тако и у чисто практичном погледу, да закон код многих злочина унапред изјављује, да их он не може својом руком да достигне. И ако се то мора да трпи, онда кад се нв може да избегне, а то је онда кад је већ достигнута највећа казна, коју закон предвиђа, ипак не треба допустити да се то без нужде дешава. Међутим, по систему најпега закона, злочинац ће често себи моћи да каже, да је већ достигао апсолутну границу кажњивости и да у будуће може грешити колико хоће, само да на то пази, да не учини какав злочин, који би био већи него који од раније учињених злочина.

Систем нашега закона напуштен је и у већини места. Место да се све казне потпуно досуђују, док се не достигне извесна граница, прешло се у опште на то, да се за све злочине изриче једна казна, тако да се пење максимум казне, која се може да досуди, али је у осталом ствар судскога од-