Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

198

меравања, да се нађе погодна мера казне. Онда се никада неће моћи каквим простим рачуном изнаћи, да је достигнут максимум и да доднији злочини морају остати некажњени, а избегава се и самовоља, која је у томе, што се некад сумира потпуна казна свију злочина, а некад поједини од њих немају у ошште никаквог значаја.

При оваквоме уређењу избегава се и једна друга тешкоћа, о коју се наш садашњи закон спотиче. Тако он признаје, да је његов систем у више случајева сувише строг и абог тога је поставио, читав низ изузетака. По 5 11, Гл. 6 казненог закона, више свршених или покушаник злочина, оне врсте, која се помиње у Главама 19, 20 или 21 или уд 14и 15 Гл. 22, казне се само казном, која се примењује на нај тежи од тих злочива, тако да се сви остали имају сматрати само као казн-пооштравајуће околности.

Међутим ови изузетци веома су произвољни. Тако, узалуд ћемо се питати, зашто код фаленфиката из Гл. 11 треба да важи лруго уређење, а друго код ових из Гл. 21, или зашто траба друкчије судити два случаја разбојништва и једну изнуду, по16—12, од којих се, последњи злочин може разликовати од првога само по степену употребљене силе или по јачини претње. Истина, делимично, могу се ове произвољности, и ако не потпуно отклонити, ипак свести на мању меру. Али у главноме оне се ипак налазе у самоме систему и показују његову погрешност. Јасно је, да ако је начело исправно, да се сви злочини казне потпуно, онда не треба набрајати читав низ врста злочина. код којих треба да буде то исправно, да се сви злочини сем најтежега више или мање остављају на страну.

Међутим ови изузетци пате и од једне друге погрешке, јер падају из једног екстрема правила у други. Тако ипак изгледа сумњиво, да лн би требало да могу прећи преко максимума казне, одређене за поједину крађу, какав произвољан број крађа, или т. п. У осталом, с друге стране, може се приметити и то, да бар строго дословно управљање по закону, може довести до резултата, противног ономе, који се хтео постићи, нпр. да се више крађа имају казнити робијом зато, што има да се примени 8 11, Гл. 6, док би казна по 8 12 у веви са 5 16 морада бити у величини до 80 дана на дебу и води.