Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

200

много милостивије поступање од онога, који би исто тако далеко дотерао, само због тога, што би једно за другим под лезао разним искушењима. Исто тако има да се обрати пажња и на јединство места, а међутим ни то не може бити од решавајуће важности. По томе целокупно одвајање биће ствар судске оцене, која Бе се по највише оснивати на општем утиску, добивеном по укупним околностима. Међутим није целисходно, да одмеравање казне мора да испадне веома разно, како кад овај однос стоји, за једну линију, на једној или другој. страни границе. (во ћемо моћи извести на чисто једним примером. Делимично је оспорено то, у колико стоје више дела, кад когод једном радњом убије више људи, Овакако, по 5 11, Гл, 6 казненог закона, он треба да се казни само за једно убијство. Напротив ако сву истој прилици и усљед исте решимости убију више људи, али један за другим, онда овде безусловно имамо посла са више злочина, а не само са једним, као што би био случај, кад би ствар посматрали на исти начин као код напада на својину; ну лако је увидети колико то мора бити не целисходно, да се за то кажњава на један несравњено строжији начин, што злочинац није имао такво средство да на једанпут реализира цео свој умишљај, па је због тога морао то да ради на парче. Природно је да би се могло још више оваквих примера навести, али ћемо се ми овде да ограничимо на то, да учинимо неколике напомене о продуженим деликтима. Већина деликата н.пр. крађа, могу се састајати, као што је већ поменуто, у једној продуженој делатности, од које већ сваки поједини део, сам за себе, чини исти злочин, као и цела делателност. Ипак под продуженим деликтима у правом смислу имају се разумети такви деликти, који ни у коме случају не могу бити више деликата, него један деликт, па ма како лабава била веза појединих делова, дакле и онда, кад нема јединства ни_ времена ни места ни решимости, н.пр. као један такав деликт сматра се неверство у браку, код кога не долази у оцену чак ни то, ко је други саучасник у преступу, док ће се код родоосквернења узети, да има толико преступа, колико има лица, с којима се стајало у једном таквом односу. Под свима околностима и овде је појам несигуран и произвољан, да би имао ту особину, да може послужити као основица за какво велико разликовање у величини казне, и у ствари се показује