Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

901

да се он никако не може примити, да се по невољи мора правити осетна разлика у кривичној одговорности, како кад један низ преступних делања чини један преступ или низ преступа. Е После овога не може се порицати, да претежни резлози за то говоре, да се безусловно не везује пооштравајуће дејство за околност, која је често формална, да стоји множина | преступних делања, већ да се и овде допусти, да се примењује само она казна која је одређена за највећи преступ, што је, као што је поменуто, начело, које је примљено готово у свима новијим законима и законским пројектима. Међутим њима се прави разлика између идеалног стицаја (више преступа у једној радњи) и реалног стицаја (више преступа у више радњи) тако да само при последњем стицају допуштају примену казне, преко законски одређеног максимума за најтежи преступ, али не и при првоме.:8 __Ну изгледа да има разлога, да се и код идеалнога, стицаја допусти једно овако повишавање казне. У многим случајевима, већ се у ствари тако ради, на основу специјалних законских прописа. Изгледа да није конзеквентно ни то, што закон пооштрава казну, одређену за хотичне претупе, ако је тиме проузрокована каква ненамеравана посљедица, или што св при поједином преступу води обзира о величини штете (нпр. код 8 18 с, Гл. 23), али то не допушта код више преступа, учињених једним истим делањем нпр. кад се једним ударом предмети униште и лица повреде. А не да се ни то порицати, да има разлога да се родоосквернење, силовање или бигамија, који су учињени једним делањем, казне исто

148 Тако види Угарску, 55 95 и 160, по којима при реалном стицају може наступити пењање од једне, две и пет година, како кад према величини преступа. Даље, руски пројекат, 55 55 и 56, по коме код реалног стицаја новчана казна може бити удвојена, а казна лишења слободе може бити повећана, за шест месеци, односно годину дана, а код злочинства из навике казна се може попети до максимума дотичне казнене врсте или код казни на одређено време, може бити повећана са пет година; Чл. 57 и 58 холандског закона, по којина се казна може повећати за једну трећину; 5 74 немачког закона, који одређује само то, да мера укупне казне мора бити мања од збира заслужених појединих казни; чл. 67 и ост. талијанског закона садрже доста замршена правила. Фрајбург допушта повећање за једну трећину, Солотурн и Базел до удвојене казне, Данска и Берн га половину, шлански пројекат до троструког износа.