Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

208

искључујуће дејство односи само на поједине одређене друге казнене прописе, док се увек могу замислити и други, с којима се може десити!) идеални стицај. С тога је пројекат, у појединим случајевима, гди је сматрао да је потребно да се ово позитивно искаже, само одређене параграфа пи означио. (Тако види 5 185).

Пројекат говори, као год и талијански, само о појединим одређеним казнама, нарочито о казнама лишења слободе. Међутим овим се не ствара никакво размимоилажење с оним, што је данас код нас, као и на другом месту, узакоњено, већ је то само разно схватање, усљед кога опет постаје излишно да се праве разни изузетци.

У колико треба применити и на новчане казне, какво подобно правило, то је спорно. Као што је познато, по нашем закону, ово правило код идеалног стицаја потпуно отпада, а код реалнога изриче се у потпуној мери, сем кад је у вези с робијом или смртном казном, Из. лишна је свака напомена, да је овај систем неподесан за пројекат.

5 64 одговара 5 17, Гл. 6. Начело немачког закона (5 79) да се овај пропис примењује само тада, кад раније изречена казна. још није потпуно издржана, није у опште примљено (тако види Холандски закон 78, и талијански закон 76,), 9 и изгледа да оно није ни основано.

У пројекту се вели „у колико је могуће“. Ако је ранија пресуда гласила на затвор, а доцнија на тежак затвор, онда се наравно не може учннити никакво потпуно преобраћање у тежак затвор, ако је већ издржан неки део казне, која је прво била изречена.

Не сматрамо да је потребно, да се нарочито изриче, да, ће се правило 5 64 да примени у сваком случају, и онда, кад правнички није било могуће да се по каквоме предмету одлука донесе. Текст закона не даје повода да се ствар

145 Још даље иде закон за Цирих, који у 5 69 ово правило примењује и онда, кад је преступ учињен после пресуде, али пре почетка издржавања казне. Види и чл, 76 талајанског закона.