Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

206

ност истраживања и посматрања, која су чињена у погледу непоправимости и њених узрока, а исто тако да су она од знатнога научнога интереса. Али ппак зато ми се морамо да сложимо са гледиштем оних, који им не могу да придаду никакав особити значај за практичну криминалну политику.

Биће да је у неколико пренагљено, да се изведе закључак, да велики број криваца у поврату доказује безусловну непоправимост. Бев сумње има индивидуа, чије се, урођене или стечене, антисоцијалне особине, не могу да искорене, али биће да је много већи број оних, који увек падају у поврат за то, што се у ствари за њихову поправку није учинило оно, што би се, идеално посматрајући, могло да учини. Некад ће учинити примењене казне и поступање у казнепом заводу, некад лица, којима је ово поверено, некад околности, у које осуђеник долази после његовог отпуштања, да је рад на његовоме поправљању био узалудан. У ствари, и ако тежње новијега доба пду к томе, да се поступању са осуђеницима прида васпитни карактер, оне ипак нису ни у колико изведене, а сем тога оно, што се практички може да изведе, у већини случајева далеко заостаје од идеалних захтева. И с тога правилно посматрано, не би то требало узети ни за какво разочарење, што један велики део осуђеника излази из тамнице као пето тако велики непријатељ друштва, какав је био п при почетку издржавања казне. И ако св сада у ствари поправља знатно више криваца него пре, опет би се утицај овога на криминалитет далеко више уништио тиме, што се сада као што је поменуто, стално пушта један много већи број непоправимих криваца, и да сем тога ове кривце сада казна много мање застрашава него пре, усљед тога што је она знатно ублажена.

Међутим с друге стране и за законодавство ствар је свакако од секундарног значаја, да ли су у правом смислу не поправиме или не, оне индивидуе, које показују да им је укорењена злочиначка наклоност, 9

Што се тиче на првом месту оних, који збиља стално нарушавају друштвене законе, али ипак не могу да се означе као стварно опасни, пошто су иступи, за чињење којих они показују наклоност, сразмерно незнатни, ово би једва могло

150 Види Сихарт, Сопртев реп. де 5. Ређегтрошга, с. 423.