Prosvetni glasnik

да се „Историја за V и VI. разр." Да на оцену г. г. Јакову Големовићу и Милошу Мидовановићу, а „Учебиик за II. разр." да се да на иреглед н оцену I'. г Дим. Јосићу и К. Петронићу. VIII.. Сасдушан је усмен реФерат г. г. Стојана Марковића и ./Бубе Ковачевнћа, по молби г. Аксентија Јокића учитеља, о добијатву лериодске повишице илате. Г. г. реФерентн су мишљења: да се г. Аксентију Јокићу учитељу, рачунају све године учитељске службе и све године указне службе, које је провео као порески надзорник, и да му се према тим годинама да периодска новишица. Савет је усвојио ово мишљење г. г. реФерената. IX. Прочитан је реФерат г. 'Ворђа Крстића, сликара, о слици „Стеван Синђелић" од г. Стеве Никшића — .1але, учитеља цртаља из Ниша. РеФерат гласи: Главном Просветном Савету Прегледао сам слику Стевапа Синђелића, коју је израдио г. Стева Никшић учит. цртања у Нишу, па сам иашао; Да је цртеж на слици Сасвим ногрешан, и склоп композиције сувише примитиван. у Београду 17 Августа 1889 г. Ђор^е Крстић академ. жнвописац За овим је ирочитаи реФерат I'. Уроша Предића о ис.тој слици, којн гласи: Главном Просветном Савету. Писмом својим од 16. Августа о. г. СБр. 63 изволео ме је позвати Главни Просветни Савет, да прегледам и оценим слику „Стеван Синђелић" од г. Стеве Никшића, учитеља цртања на нишкој гимназији. Одазивајући се радо овом позиву, част ми је саопштити Главном Просветном Савету у неколико речи свој суд о поменутој слици. Слика нема никакве уметничке вредности; али израда ипак није тако лоша, да 6и много наудила лепој идеји, која је у слици довољно изражена, а то је: српско јунаштво и самоиожртвовање за крст часни и слободу златну. За то се слика „Стеван Сипђелић" може употребити за украс основних школа, где ће

наивни дух дечији прећи иреко цртачких погрешака, те у слици видети само идеју и напајати се њоме. 9. Септембра 1889. г. Београд. Главном [Грооветпом Савоту• понизни Урош Преди& сликар. Савет је одлучио: да се слика „Стеван Синђелић" не може откупити о државном троигку. С овим је свршен састанак.

САСТАНАК 4г2-ги 18, октобра 1880. г. у Веограду. Биди су : аредеедник Стојан Мврковић; редовни чланови: Стев. Д. Поповић, Јов. Ђорђевић, С. Дозанић, Милан Недељковић ; «аиредни чланови: др. В. Бакић. М. Иванић, и Стеван Предић. Деловођа Мил. Марковић. I. Прочитан је н примљен заиисник нрошлога састанка. II. Прочитано је писмо г. министра просвете и црквених послова од 18. ов. м. ПБр. 17016, којим се пита Савет за мишљење о квалиФИкацији г. Вожидара Јоксимовића, свршеногђака учитељске школе с учитељским испитом, који моли за место учитеља музике у средњим школама. Савет је прегледао документе кандидатове на је нашао, да он није свршио ни једну вишу јавну музичку школу нити је положио испит пред каквом стручном комисијом, те је с тога одлучио: да г. Јоксимовић нема квадиФикације за учитеља музике у средњим шкодама. III. Прочитан је одговор г. Борнслава Б. Тодоровића и г. Јована'Б. Докића о иримедбама г. Гаше Милошевића на њихове раније реФерате о његовој „Хемији." Тај одговор гласи: Главном Просветном Савету. Г. Раша Милошевић у своме писму господину министру просвете и црквених нослова тврди, како су наше замерке у реФерату погрешне, а да је његово писање правилно. Чо-