Prosvetni glasnik

560

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТИОГ САВКТА

лико је његово тврђење основано, најбоље се види, што је он на многим местима у руконису исправљао нрема нагаим онаскама, као штоје то учинио и у оној његовој нрвој Хемији, коју смо ми у дугом и широком реФерату исправнли. Нека Гл. Ир. Савет изволи само прегледати све табаке овог рукоииса, па ће се одмах уверити о нашем тврђењу. На послетку онје прерадио и пренисао део дванаесчи табак, а овамо вели, како су наше замерке неумесне, Није потребно какво велико знање, већ само Мб^ло логике, па да се види, е су ово погрешке, које и сада стоје у рукопису: „ Угљен се може добити и кад се угљен жари, пече у каквом суду." (II. табак). „У стоговима изгори све дрво и нешто угљена итд. (II. табак). Кад се каже све дрво онда мора да изгори и еив угљен, јер је угљен главни састојак дрвета. „Кад дрво сагорева онда угљен остаје" (II. таб). Међу тим свако дете зна, да остаје пепео а не угљен. „Кад дрво полако гори, кад се нстнјаједнии с кнсеоником, онда се то зове труљење, дрво трули. (IV. табак). Нека прочита „труљење дрвета" у Хемијској Технологији први део, од С. М. Лозанића сгр. 120; па ће видети, да није објашњено труљење дрвета, као што треба. , Памучно платно обично беле хлором, а то је гас који се добија кад кујнску со прелијемо сумпорном киселином" (VIII таб.) Оваку грубу иогрешку не чини ни букварац у Хемији, јер и почетник зна, да се тад добија хлороводеник или хлороводенична киселина а не хлор. Г. Милошевић хоће у писму да докаже, како тресет ннје најмлађи камени угаљ, а на XII. таб. свога рукописа сам пише: „Својим очима можемо вндети у низу година како постаје камени угаљ , само не од дрвета него од маховине и т. д. и на завршетку тог нравила пише он: „такав угљен зове се тресет или торф." Ми немамо залудног времена, да ређамо све ногрешке и да даље иснрављамо рукопис, који је овако немарљиво писан, и чији писац пребацује да ми грешимо. Али ћемо навести само још неколико тачака, по којима пзгледа на први мах као да г. Милошевнћ има ираво. Г. Гаша Милошевић у свом ппсму вели: „Пре свега г, г. рецензенти наводе, да у оваквој књизи треба да је заетупљен не само сав нрограм више, него и редовие основне школе. Мало даље вели, да је он писао „по нрограму, који је усвојен за вишу основну школу." Ово не стоји, јер ми нисмо казали оно, што он тврди и наводи, нити је он писао по програму за Вишу Основну школу, који је усвојен, већ је нисао цо програму за иродужну основну

школу. А из овог види се, да он и не нознаје уређење наших основних школа, не зна да има два програма, један за Вишу Основну школу, а други за продужну основну школу. Ми смо казали, да би требало у оваквој књизи обухватити оба програма, јер је програм продужне школе мало краћи од програма редовне Више Основне школе, па би се морале писати две књиге, а могло би се проћи с једном. Код ФОСФора оно што је ретко, што је као изузетак, он узима за правило, а то је ировидносг. ФОСФора. ФосФор је обично мутан, непровндан. ПроФ. Др. ГудолФ Вагнер: ОтшнМзз <1ег сћега, Тесћио1о§1е стр. 384, „2штеПеп л'о11кошгаеп 1'агћ1ов иш1 (1игсћ81сћпд, §елубћпНсћ аћег е1луаз §е1ћНсћ §'е!агМ иш1 сЈигсћзсћеЈпеш!." Бг Саг1 Агпо1(1: КереШогчига Јег СћегаЈе стр. 118. „Гћозрћог 1«! ејн ш&х (1игсћ8сћејнеш1е8 аћег ЈеЦносћ кп«1аШп18сћег, нсћиасћ §еЊПсћег, 1е81ег Кбгрег." Гго1, АИгес! 1)К1е шк1 Вг. Н. Вб11§ег: Киг/ев 1|ећгћисћ (1ег Аиог8 'ап18сћеп СћегаЈе, стр. 51. »<1ег Гћозрћог 181 (ни 1еу1ег, 1агћ1о8ег иш1 111 гелпега 2и81апс1е с1игсћ8сћеЈпеш1ег Кбгрег." Кад фосфор пушта бео дим, онда је то ФОСФорци оксид, дакле тад фосфор већ тиња, лагано гори, па се после јаче распламти. 0 грађењу жгокица позива се г. Милошевнћ на г. Лозанића Хемију, где је само казано, шта се узима, а не казује се ред и начин, којпм израђују жижице. Осем тога, он ту тачку у рукопису и ноправљао, и ако је брани, да је била добро написана Г. Милошевић наводи стр. 201. Лозанића Хемиј е, да потврди његово казивање о претилинским киселинама. Међу тим на 201. стр, ни у I. ни у II. издању Лозанићеве Хемије нема о том ништа. На стр. 578. у II изд. Органске Хемнје г. .Лозанић пише: „лоју се дода сумпорне киселине 6 — 10%, загреје се до 115о и прокува се са водом, да би се награђене сулфокиселине раставиле. Ослобођене кнселине дестилишу се у струји прогрејане водене наре;" ит д. ПроФ. Др. ГудолФ Вагнер у сноменутој књизи на стр. 463. пише: Ваз пеи1га1е Ге11 §ећ1 1пегће1 1п е1п Сгегаеи§е с1ег 8и11о1е11заиге гаН 8и11оп'1усегтзаиге иећег. Хасћ 15 — 20 зИтсИ^еп Егтагтеи ии(1 Кићгеп 181 с1ег Уег8еИин§8ргосе88 ћеепс1т§1. /Ј) Ше 2ег8е1гип§' (1ег Гго(1ик1е (1ег 8сћ»е!е18аигетегзеПип«. Иасћ Уб11еис1е1ег УегвеИиид зсћгеИе! гааи /и /егзе12ии§ с1ег 8и1Го1'е1(8аиге. и тако даље. Даље пише: Шегће! \ уш 1 сПе УегМн(1ит>' (1ег 8сћл\е1'е1«апге шП (1ег ЕеШаиге 2ег1е§1. Г. Милошевић позива се и на обични жнвот и вели: „Овде ми је довољно да се нозовем паискуство сваког, којијекад годвидео воштане свеће и т. д. И хоће да докаже како се восак додаје, да се свеће не ломе. Међу тим свако зна, да су стеарииске свеће крте и лако се ломе. Али у калуну у хла-