Prosvetni glasnik

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСПЕТНОГ САВЕТА

567

ђењу пуцају, или као што се научно каже стеарин кристмише. За то се додаје и пара#ин место воска, иди се растопљену стеарину снизи температура до тачке очвршћавања, па се лије у топде кадупе без доДатка, јер тада нема времена да кристадише иди да испуда. Кадупи су нри том загрејани до тачке топљења стеарина. То ће г. Мидошевић, технодог, наћи у свакој хем. Технодогији Колико г. Милошевић хоће верно да пред ; стави ствар, види се по овоме. На В. страни свога писма веди: „У Вукову речнику обе ове речи (т.ј. угљен и угаљ) имају истоветанзначај." А ево како стоји у Вукову Рјечнику: угаљ, гља, т. (Пе 8с! 11и 1 ес1 еко 111 еи сагћопез с!'. ћумур; угљеи, угљена, т, (1ос. угљепу е1ће Коћ1е сагђо, жив угљен, 1>геппепс1е Коћ1е сагћо ујуиз. Ми смо своја тврђења оспивади на првом српском хемичару — Дозанићу, и првом немачком нроФесору хем. Технологије Вагнеру. Ми смо као предвиђали да ће г. Милошевић сматрати себе као аукторитет, па смо под оградом у реФерату означавали: Лозанић, Вагнер, да нам се не би пребацивало, да ми нешто изумевамо. Ако г. Милошевићу ови писци проФесори нису аукторитети, онда ето му, па нека њих критикује. И кад једном он постане проФесор Технологије на университету, можда ћемо се онда позивати и на његову Хемију. Г. Милошевић намешта речи и наврће тако, како ће се одбранити. Тако да би одбранио своје писање о сапуну, он вели како под цеђем подразумева натријев хидрат, који се добија у содним Фабрикама. Код нас се зове цеђ раствор од иеиела, дакле поташа, која је у цеђу, а не натријев хидрат. Даље, код нас нема содних Фабрика, већ се код нас готови калијев хидрат од пепела и гашена креча, или од соде и креча гради се натријев ходрат. Наше је мишљење, да ово дело није никако удешено за основну школу, и да га не треба примати. 23. Септембра, 1889. г. У Веограду. Бор. Б. Тодорови^ проФвсор учитељске школе Јов. X. Доки^ ирОФ. I. беогр. гим. Савет је одлучио: да се усвоји мишљење г. г. реФерената и да остане у снази ирвашња одлука саветска, по којој се ово дело г. Милошевића не може примити за понуђену иотребу. IV. Прочитано је писмо г. министра просвете и црквених посдова од 21. пр. мца. ЦВр. 1294, којим се пита Савет за мишљење о квалиФИ-

кацији г. Стевана Стевановића, којијесвршио духовну академију у Москви. Савет се није могао упуштати у оцену квалиФикације овога кандидата, пошто је приметио да сведоџба његова није онаква, какве се обично издају у оваквим придикама пошто се сврши академија јер је сведоџба писана место да је штампана и на сведоџби нема иотписа ректора академије него само потпис секретара. 'V. Прочитан је реФерат г. ЈосиФа Шмита о геометријском цртању" од г. Косте Иввовића и о „Геометријском цртању" од г. Стојана Марковића. РеФерат гдаси: Главном Просветном Савету. Писмом од 3. Фебруара ове год. упућена су ми два списа на преглед и оцену, једно је „Геометријско цртање" од г, Стојана Марковића, директора шабачке гимназије, а друго је „Геометр. цртање" од г. Косте Ивковића, проФесора из Зајечара, н част ми је у следећем иоднети Главиом Просветном Савету моје мишљење. I. Геометријско цртање за средње школе. Но Г. Милеру написао С. Марковић, директор шабачке н. гимназије. Ево како почиње. Табак 1. под I. 0 нравим линијама. 1. Геометрија учи нас иознавати нравпда о обдицима који се палазе у простору. Тачка је најпростији обдик у нростору. Овако се не увађа ђак у нову за њ' науку, као што је геометријско цртање. По моме мшнљењу требало би да оваЈ предмет има свој уводни чданак, у томе уводу треба уаознати ученика са цртанем у оаште и за тим нарочито са геометријским цртањем, Овде ваља изложити сва средства, којима Ке се ученик служити ари цртању. Наводећи та средства а та су ! хартија, шестари, нисаљке, туш, разна мастила и боје и т. д. треба га научити, како ће знати који је ленир добар, како се то испитује, како се разапиње (лепи) хартија на табли, који је туш добар, како се исти спрема за цртање, како се рукује шестарима и у опште цедим цртаћим прибором. У овоме делу не само да свега нанред наведенога нема, већ се скроз не види иишта, што би се могло назвати цртањем. Одвојених сдика нема, што је неопходио нужно. већ скроз нровејава теорија, ту имаде линија што аосгају ареџцањем куае (конуснп пресеци) ту се окреИу одговарајуАе лежеИс аодударне слике и о самоме кругу има око 58 тачака.