Prosvetni glasnik

ЗАПИСНИК ГЛЛВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

На таб. 1. под 5 говори се о скраћеном мериду, које није нацртано; мислим да је то врло нејасно за ђака и да се цртањем разних тих мерила тек може ученику објаснити шта је скраћено мерило. Но боље би било да је то мерило остало за доцније, пошто се нређе мало нешто о размерама линија. За дељеве линија дово.гна су два случаја, онај под сл. 16. и 17. а остала два, пошто су замршена, могла би изостати. У тачкама 20. 2Ј.и22. час се диже а час спушта управна; а шта ћемо ако дата права, ирема којој треба новући управну није хоризонтална већ коса или вертикална, ? С тога мислим да је боље у оба случаја казати да се повуче управпа, што ће моћи увек послужити, па имала дата права ма какав положај. Тач, 24. која гласи: да се задати угао сав положи на зпдату страну (I е. Ту бих имао да приметим, да (1 е није страна, већ права и да се горњи став може овако казати: дати угао с а 1) нренети (а не положити) на дату праву с1 е То велим с тога, што у геомстријском цртању не може бити речи нити о полагању нити о подизању, то треба оста1шти нацртној геометрији. Место да се тачно оаредели пресек, где се две линије пресецају, ако ове иду врло косо једна на другу; боље би било : одредити пресек двеју правих, када се исте секу нод врло малим углом. У тач. 46. стоји: на задату праву а 1) да се построји правоугли троугао у коме су два оштра угла; два оштра могло је изосгати. После т. 47, која гласи: да се построји троугао иидобан са задатим долази т. 48, да се построји скраћено мерило. Ово је врло нагли нрелаз, тим пре, што се цело то скраћено мерило описује у 12 полуредова, у Формн депеше. Сваки од нас зна од какве је вредности размерник за техничаре, инжињере, иредузимаче и друге; где се год окренемо виђамо га у употреби (на мапама) а тај се размерник тако кратко описује и затим се одмах у тач, 49. иште, да се прецрта неки цртеж по мањој или већој размери! Овај би размерник имао више смисла да је се пре тога навело што о размерама и сразмерама линија. Поред осталога могао би се на том месту навести и редукциониугаои у опште редуковање геометријских слика, не би ни то шкодило ако би се на овом месту упознали ученици са редукционим шестаром, за увећавање и смањивање слика. Тако се завршује говор о троуглима и прелази на четвороугле н многоугле. Код многоуглова могао је изостати. образац за збир спољних и унутрашњих углова, пошто је то ствар планиметрије.

У т. 85. стоји: „Тежа нравилиих и неправилпих слика." Ово нема места у геометријском цртању, јер о овоме говори Физика и мехаиика, а кад писац већ помиње тежиште а он треба да буде начисто с тим, шта, је тежа а шта тежиште. Неваља казати тежа већ тежиште. Овде је требало казати што о тешким линијама. Код круга не ваља, назив средсреда и средсредни угао, већ средиште и срединши угао. Даље, деФиницпја дирке која гласи: Кад је тетива=о, т. ј. кад обе тачке сечице, које би требале да пресецају кружну линију и т. д. Не знам да тачка може линију пресецати, но знам да опа може лежати на линији и према овоме горња деФиниција дирке није јасна. Псто тако место тачка додира боље једодирна тачка или додирно место. После 89. задатака о кругу долази окретање одговарају&е лежеЉлх иодударних слика нгго је могло са свим изостати. У одељку под VIII који гласи: линије које иостају аресгцањем куае, почиње т. 145. овако: Кад уираво стојећу купу којој је основица круг, иресецамо са равнинамл, онда зовемо слике које овако постају, линије које постају пресецањем купе. Иисац је хтео ваљада казати да се те линије зову конусни пресоци, па му у Лал не испаде термин већи од деФиниције. По моме мишљењу не би требало у геометријском цртању говорити о кругу, елипси хиперболи и параболи као о конусним иресецима, већ као о гсометријско и месту и то прво стога, што ђаци још немају ни појма о геометријским телима а камо ли о купи и потиуној куииној иовршини ! или пресецима купиним, (то може бити само у нацртиој геометрији и аналитичној геометрији) , а друго с тога, што је природније ученицима показати како ће концем описати круг и елипсу (види т. 156.) дакле објаснити им те линије као геометријска места и то сваку на но се. У истомчланку сномињу се оштрице; оштрица имаде само код рогљастих тела, а купа, која спада у округла тела имаде изводница а не оштрице и купа има теме а не рогаљ. Код елппсе говори се о некаквим иринадлежнџм нречницима, биће да су то еирегнути пречници. Даље вођа линије ваљада потег. У тач. 159. описује се елипсограФ, но слика је тако нејасна да ју заиста ниједан ученик разумети неће. Мз свега што сам напред навео види се, да Геометријско Цртање од С. Марковића не може послужити као школска књига и то с тога, што: 1. Не одговара програму по коме би се предавао овај предмет.