Prosvetni glasnik

ЗАГШСНИК ГЛАВПОГ ПРОСВЕТИОГ САВКТА

509

2. Што се сва грађа у овоме делу износи без реда и систематпке, 3. Што се иисац није држао данашње наше терминологије, те имаде много погрепшпх деФиниција које изопачавају много што шта, као што је то парочито код круга и конусних пресека. 4. Уз ово геометријско цртање нема одвојених елика (атлаза), које би ученицима служиле као преглед, а оно мало слика, што се налази у тексту, израђено је тако немарљиво, нехатно и нетачно, даје писац сам промашио главну циљ овог паставног предмета, који поред своје велике практичне вредности има још и своју педагошку страну, што ученива упућује на правилац и тачан рад, развија и јача у њему укус. II Геометрпјско цртање за I. II и III разред гимназија и реалака у Краљевини Србији. Израдио Коста Ивковић проФесор. [Грочитао сам и ово дело и част ми је у следеКем исказати моје миш.вење о њему. У опЈпте узев дело ми се допада, што је сва грађа у њему дости добро уређена и сисгсматизарана. Што уз текст има и одвојених 167 доста марљиво израђених слика, што је врло добро. Ссм тога слике су нодељене по 4 на једном листу, како ће их ученици редом на лиеговима израдити. Само морам и овоме делу да приметим нешто, што ми је у очи пало, атоје, да нема увода. Многи наставници који раде на школској литератури за ниже разреде средњих школа у нас, заборављају да су ти ђаци тек јуче тако рећи изашли из основне школе, те већином пишу стилом који је дец.1 тешко разумљив. Сем тога поједина дела тако су опширна и волуминезна да се нагомилани материјал не може савладати за прописано време. Тако је и са овим делом. Нећу да кажем да је исто врло опширно, већ да и у њему има много што, без чега би могло бити. Ја сам противан томе, да се у геометријско цртање умећу ствари којима је место у иланиметрпји, нацртној илп аналнтичној геометрији, Треба једном бити начисто с тим, шта спада у геометр. цртање Тако у овоме делу има образаца, потенција круга, односи дирке и тетиве, конусних нресека и др. Свему томе овде није место. Ученику треба просто казати овако се црта елипса а овако хипербола, ово се зове дирка и она се повлачи овако и ствар свршена, Ту не трсби доказивања ни швођења образаца, ту не трсба квадрата ни геометријект тела а камо ли равних иресека куаиних. Место црооиктш! марник 1889

свега тога треба написати увод и то такав, да ће исти моћи послужити као упусгво наставнику који ће бити среће да предаје геометријско цртање, а коме је струка филологија или живопис а не математика и геометријаМислнм да би добро било да тај увод буде у виду предавања, дакле да у њему има два, три прва нредавања у којима да се говори о цртаћем нрибору и руковању са њнма. Сем тога, треба сваки наставник да употреби два три часа на то, да ученици у школи пред њиме израде бар први лист тушем, а доцније ће бојом; јер ако то у школи на часу не научи, који ће га код куће упутити у томе? Лрсма свсму што рекох мњења сам, да би Гсомстријско Цртање од К. ИвковиКа могло аослужити као школска књига тск тада: 1. Кад писац у договору са каквим добрим филологом ноправи своју терминологију; и 2. Кад напише увод према мојим напред наведеним примедбама и изостави све што спада у планиметрију, а нема места у геометр. цртању. 15, Сентембра 1889 год. у Београду. Главног Ирооветног Саввта ионизан Јооиф Шмит ороФесор беогр. реалке За овим је прочитан реФерат г. Васе Димића о „Геометријском цртању" од г. Стојана Марковића. ГеФерат гласи: Главном Поответном Савету. Одликован поверењем Главн. Просв. Савета да му поднесем своје мишљење о два списа, — а оба су » геометриско цртање за нижегимназије иреалке", једанје од г. К. Ивковића, проФ. зајечар. гимн. а други, од г. С. Маркови!,а, директора шаб. гимн. — ја сам овоме послу приступио и, ношто сам га свршио, част ми је, иоднети му свој суд о оба списа н то овим редом: А. „ Геометр. цртањс за I. 11. и III. разред гимназијаи реалака у Краљевини Србији. Израдио Коста Пвковић испитанн предавач математике зајечарске гимназије. Уз ову књигу иде засебна свеска са 167 слика а на ХШ, листа." Згодно напомиње г. 11г.ковић у спроводном писму г. Министру Просвете и Црквених Послова, „да има већ шест година како се геометр. цртање предаје у нашим средњим школама без одређеног програма и уцбеника. У след тога је сваком наставнику остављено широко поље, да овај предмет предаје по својој уви72