Prosvetni glasnik

57 0 ЗАПИСНИК ГДАВНОГ •* ђавности а тиме је забачено јединство наставе. Даље, са немања уџбеника ђаци морају иисати диктанда — а зна се, да су ђаци у најнижпм разредима наших средњнх школа Фактички неспремни за добро писање диктанда, те се најскупоценнје време троши на коректуру диктовапог материјала" Сваки мора одобрити наведене мисли ппшчеве, а ја ћу бити слободан да их мало доттуним. Зато стављам ово питање: за што се оставља и докле ће остати један важан иредмет у нижој гимназији толико време без програма? Нема спора, то може само штетно утицати на његову наставу; ја шта вигае налазим: да је то један од главних узрока што се данас геометр. цртање у нашим средњим школама сматра као предмет који долази у тако зване „ цубоке ". Навешћу овде неке податке о томе. Прошле школске године у свима нашим средњим школама предавало је геометр. цртање шест наставника — техннчара (1 је математ. из природн. одсека). девет ириродњака, три Филолога, девет учитеља слободноручног цртања и на шест места није се никако ни предавало Међу овима ја сматрам као подобне за предавање овога предмета само техпичаре, од учитеља црт. већина не може — ја знам само двојицу који могу; о филолозима не треба ни говорити; још би могло бити иитање о природњацнма, али је јасно да не могу кад немају ни програма. Значи: да је прошле године геом. цртање било у рукама једва једне трећине компетентних наставника. Је ли онда чудо, што се данасчешће налази повише ђака чак у VI. ранреду који нису у стању, „да иодигну, или, да соусте уиравну," да повуку паралелну" и још многе друге основе геометрпске које је ге.ом. цртање ваљало да даде ? Још држим, да је овде месго, да з.аједно с писцем пзнесем важност геометр. цртања. Геометр. цртање треба да буде један од првих и најважнијих захтева општега школског образовања јер се а) њпме почињу строго математичко-геометриски докази, правила и извођења, ђ) оно нас упознаје са геометр. анализом и с) оно је основа архитектонском, грађевинском, машинском, ситуационом и занатлиском цртању. Друга, веома важна, страна геометр. цртања је у томе: што се њиме вежба око ученичко, оно навикава почетника на ред и правилност, развија му чуство за лепотом, навикава га на стрпљење и што му је оно најбољи вођ да упозна пгга је леао па н да га изнађе. Даље, оно учи почетника да се јасно и нравилно изрази о облику, ноложају и особинама околних предмета, а уз то га учи како ће те предмете насликати, увећати и умањити. Оноје душа целокупној вештини писања и цртања Оно је кориспо и с тога. што има свој, властити, утицај на културу и те-

РООВЕТИОГ САВЕТА хнику јер, — као што Фијалковски лепо каже: — геометр. је цртање занатлијама оно што је трговцима рачуница. Велика је корист од геометриског решавања ироблема у свима деловима математике. То је признао п Њутн. један од највећих геометара, рекавши, да је јако жалио, што није могао геометријски да иредставн оне задатке које је алгебарски решавао. И онај ће на век боље напредовати у планиметрији и нацртној геометрији који је изучио геометр. цртање. Имају два начиаа како да се отпочне с геометр. цр-гањем: у неким се школама најпре деца припррме, вежбајући се, у цртању понеких геометр. слика, слободном руком и тек иосле се узимају у помоћ снраве; док други — практичари, без икакве припреме слободном руком, одмах почнњу јер су њима нотребна само практична правила за ову или ону конструкцију. Али почело се овако или оиако тек у сваком случају, да би се нмало добити од геометр. цртања ваља знати шта треба цртати, чиме и како. Према овоме у уводу. геом црт. мора се говорити о прибору и материјалу па и о начину како ваља њима руковати. Ми нарочито морамо водити рачуна о нашим иезгодама, а оие су већ ту, као што и горе напоменусмо да је у нас мало наставника који могу с потнуннм разумевањем нредавати геом. цртање, с тога, понављам, неоиходно је унети у уџбеник за геом. цртање све што се односи на прибор и материјал. Потребно је да се каже каква је писаљка најбоља за цртање, па, то исто и за хартију, за туш и како се снрема за рад, а ваљало би коју рећи и о боји — деца воле шаренило (а ко то не воли?), тиме би се она придобила да цртају с вољом и цртање би посгало један од најомиљенијих предмета. Према томе ја мисдим, да је нисац погрешио што је пропусгио да говорн о овоме у своме спису. Још бих могао доста оваквих, планиметр. питања из овога геометр. цртања да наведем јер се налазе у чл. 42,, 43.. 44., 45, и 46. закључно, али је и ово, мислим, довољно, да покаже, како је писац мало водио рачуна о ономе за кога пише и о ономе шта пише ./1епи су задаци у овоме одељку а у чл, 47., 48 , 49. и 50. Само бих имао да приметим, да је проиуштено показати и онај други. лакши. начин новлачења заједничких дирака на два круга помоћу тачака сличности и да би ваљало изоставити (5. задатак јер је тежак за децу. Остали су добри а има их доста Псти одељик „Овале, спирале и еволвента елипса, парабола и хипербола". Чл. 51. може остати а 52. не може; у њему се изводи постанак елипсе, пар. и хипер. из пресецања купе конуса. У место теорисања боље је било узети те криве линије као готове са њихо-