Prosvetni glasnik

571

72*

вим особинама па показати њихне конструкдије. Теоријом се баве и чд, 53., 54. и 55. на се у 56. ночињу конструкције. Због важности ових линија ваљало је ноказати још коју конструкцију. Задаци су у овом одељку у онште добри а нарочито они о луковима и розетама. Овим сам завршио преглед овога списа. Остаје ми још да у кратко сведем све што сам у сиису нашао ка да изречем свој суд о њему. Да, уз ова,ј спис иде засебиа свеска са 167 слика на X1Л1 листа. 0 сликама имам да кажем, да су у оиште, ирилично,израђене али у појединостима се види, како нису ра/ђене најбршкљивије — што је за ову прилику неопходно — услед чега су понеке доста нетачне. Поеле свестраног нроучавања овога списа иашао сам : да он не може бити нримљен као ручна књига ђачка у нашим нижим гимназијама а из ових разлога: 1., Језик је у њему ногрешан, стил доста тежак, те по томе сппс, као уџбеник, за децу нејасан н неразумљив ; 2., Погренгао је, што се нод геметр. ц,ртањем узима, тако да кажем, „популарна" нланиметрија; 3., Недостатак је, што није уза сваки одељак унето но више задатака, чије би решавање будило ученичку саморадњу и 4., Ништа није унето у спис из стереометрије. Ја држим, да бн корисно било што би ђаци унознали правилиа тела, те би могли цртати њихове мреже а из њих склапати правилна тела. Ово, у колико би било занимљиво, Те би гонило децу на рад, у толико би било и корисно јер би се ту добили први основи за разумевање кристалограФнје. Оволико сам имао да кажем о овоме снису. Б. „Геометријско цргање за ередње школе, 11о Г. Милеру написао С. Марковић директор шабачне н. гимназије." Ради лакшег прегледа ја ћу извести овде садржину списа онако како ју је писац расиоредио. Дакле, I., 0 аравим линијама. II., <) угловима. III., Праволинејне слике у равнини. IV., 0 кругу. V., Слике у кругу уиисане и око круга оиисане . VI., Окретање одговарајуИе лежеКих аодударних елика. VII,, Дцрка на кругу и VIII., Линије које иостају иресецањем куие, Да бих што јасније одговорио на посгављено ми питање Главног 11росв. Савета: „може ли се овај спис унотребити као ђачки уџбеник у нашим средњим школама" нашао сам, да ћу ова,ј посао најбоље изврЈиитн , ако

најпре нокажем: шта није ваљало уносити у спис ; 31 тим, какав је језик пишчев ; па онда, шта је наљало 'у снис унети и најзад, је ли могућно извршити поправке у спису, па да се прими за уџбеник. Сад прелазим на претрес списа наномињући, да ћу се дотицати само важнијих тачака. I. На ирвој страии I. таб, наслов је ирава линија. У првој реченицн тумачи се шта је геом трија а о геометр. цртању нн о цртаву у опште ништа се не помиње. 3? дељење праве линије на ма колшсо делова довољна су прва два показана начина; трећи под в) а нарочито четврти под г) као замршен и непрактичан треба изоставити. Сл. 18. погрешно је стављеиа, њено је место онамо где је сл. 17. Чл. 29, непотребан (;,да се тачно оиредели иресек. где се две линије иресецају (плеоназан), ако ове иду врло косо једна на ДРУ Г У ")■ У III. одељку о ,/гроуглу" имаЈу скоро трп табака а 18 чланова. По најнре имам да напоменем, да овај одељак иоси иаслов : „Праволинејне (м. праволиниске) слике у равнини.''' Дакле иочпње се говорити о сликама а деца још и не знаду шта су слике, јер им то иије нигде ни речено. — После деФиниције троугла и његових страна почиње се овако : „Збир свију спољашњи(х) и унутрашњи(х) углова у сваком троуглу износи 6К=540°; збир само спољашњих углова неког троугла =4К=360°; збир свију унутранЈЊИх углова у троуглу износи 180'—2Н. Сваки спољашњи угао на (м. троуглов) троуглу раван је двама (м. двема) унутрашњим угловима на сарам њега лежеЏим." Овде су поређана неколика нравила о угловима троугловим али, без икаква разлога и оправдања дакле и без смисла, јер : није речено, да се по најпре, у ужем смислу, под угловима троугловим разумеју његови унутрашњп углови ; даље, да је уобичајено, да се под спољашњим угловима троугловим (а и сваке друге слике) разумеју они углоки које чини једпа страна његова са продуженом другом до ње ; док се у опште, под спољашњим угловима троугловим разумеју испупчени углови, По томе не може ни бити јасно оно нравило : да је збир свију углова троуглових и спољашњих и унутрашњих =6К=540°. У осгалом, овде, у геометр. цртању и није место иомињати све особнне углова троуглових имаће се времена о томе у геометрији; довољно је поменути само ону једну : да је збир углова тр .=2К, на то и доказати, разуме се, конструкцијом. Ово је правило једино и потребно за геометр. цртање ради нотоњнх конструкција троуглова, а остала као ипр. оно : „да је сваки снољашњи угао троуглов раван двам« унутрашњим на сирам њега лежећим" — не знам што ћ« V Даље се ређа нодела