Prosvetni glasnik

572 ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

троугдова ио угловима а досле по странама; за тим се казују особине страна: да је већа страна спрам већег угла и т. д. али све довде, нема. ни једне слике троуглове ! И тек сад кад се показује шта је висина цртају се два троугла. На свршетку овога члана — као чудноват ирелаз помињем ово: „Троуглови, који имају једнаке основице и висиие зову се (м. јесу) једнаки,У 34. чл. казују се правила о равнокраком троуглу као и она, кад се на заједничгкој основи построје два равнокрака троугла; у 35. чл. говори се о подудариости а у 3(>. о асдобности (м. сличности); у 37. о тачки подобности и тек се у 38. чл. почиње са конструкцијом разноврсних троуглова и до 48. чл. решава се 10 15 задатака па се, не знам зашто, у 48. чл. постројава скрапено мерило а у 49 ,се тражи: ,,да се прецрта неки цртеж по већој или мањој размери"' (а није говорено о размерама правих ливија). Овим се завршује с троуглима. У геометрији— а у геометр. цртању као њеним првим почецима се не може ићи овим, тако рећи, рецептивним методом, већ се мора узети другЈ", бољи развојни метод. т. ј. такав, која ће натерати дете да, проматрајући слику, само мисли, тражи и изведе последице и правила, па кад се нешто на такав начин научи биће доиста и запамћенО. За то би требало у ручну књигу ђачку унети масу методски уређених задатака. У овоме спису узалуд ћете тражити ма и један задатак за ђачко вежбање и саморадњу. По истом плану, по коме је рађен одељак о троуглу рађен је и онај о четвороуглу, с тога прелазим преко овога напомуњући, да су непотребни задаци у чл. 64., 65., 66., 67. и 68. У одељку о „многоугаонику" треба изоставити обрасце: Ла ' 9 2пЈ1 и (2п~4)Е, као и задатке у чл. 81. и 82. Чл. 85. ..тежа правилних и неправилних слика" изоставнти. Непотребан је задатак у чл. 92. Чл. 94. „изнађи рачуном пречник и полупречник кружног лука асШ, кад му је задата тетива а1> и стрела с<1." Ево како се решава овај задатак: „Узми ас=половини тетиве два пута као чинитеља (м. чипитељ) и њихов (м. тај) производ подели ,.са"' дужином стреле сД, а количпику додај целу дужину стреле, тако ћеш добити пречник." Сам начин излагања довољан је, да иокаже како је овај задатак залишан. Доста је кад деца знаду конструкцијом наћи пречник који одговара датом луку. Тако исто треба изоставити деобу обима кружног на ироизвољни број делова помоћу шестара само (но Маскерони-у) а задржати ону другу, помоћу лењира и шестара, као практичнију. Непотребни су чл. 124.. 125. и 126. („Окретане одговарајуНи лежеКих нодударних слика")

УШ. одељак : .Диније које постају пресецањем куне" почиње се овако: чл. 145. „Кад уаравостојеЛу купу којој је освовица : (базис) круг, пресецамо са равнинама, онда . зовемо сшке које овако иостају, линије које ностају нресепањем купе. Ако сада замислимо, да су све оштрице купе (м. кунине) продужене изнад рогља (м. врха) „те купе", тако да постане друга нова' равна оној првој, онда ће обе ове новршине, образовати потпуну површину купе сл 153....- ; и т. д. редом се изводи скоро сва теорија ових кривих линија из аналитичне геометрије на два читава табака, док се једном не дође на конструкцпју њихну! Све ово као неиотребно изоставити јер је за децу неразумљиво баш и да су где год чула шта је куна—а, камо ли што нису и, што деци није ни могућно замишљати равни којима треба сећи куну. И. Са одељком о језиковним ногрешкама у овоме синсу бићу брзо готов. Ја сам местнмице, узгред наводио такве ногрешке у 1. одељку. Сад ми остаје, да изнесем важније. Али пре тога да кажем још ово : и сувише је познато да школске књиге, т. ј. ручне књиге ђачке морају имати стил лако разумљив а језик слободан од ма каквих погрешака граматичких. Но то се непрестано понавља н ја сам уверен, да ћа нам све донде овако траљаво ићи с језиком докле год буде било ручних књига ђачки.ч с рђавим језиком и док наставници непочну водитп бригу о своме језику. Еао што рекох, овај се спис не може похвалити добрим језиком и чудновато — он је скоро онакав, какав је био од нрилике пре 20 година у нашим школама. Тако се налази: „аринадлежеЛи " а негде „ иринадлежнгг (м. спрегнути) пречник, да се оаредвли принадлежна осовина, „повуцимо кроз раздељујуКе тачке", „с' нроизвољним" „подобност- (м. сличност), „два лежеКа угла", „на сирам лсжеКе стране", „ нааиши две управне )едно на друго ", „треба узети а1з аовољно у дужина,' (истина, да је реч иово-љно= 1>еНе1н§' новијега постања али бих рекао да није добро скована и да не означава оно што треба да значи, јер кад се каже : узмимо изван нраве а.1> повољну тачку с, тим се хоће да каже ма која тачка, на кад је ма која онда не може бити по вољи, новољна, већ нре одвољна; с тога бих ја радије задржао ону руску „ ароизвољну " или ма к оју али не аовољну). Задатак у чл. 24. гласи: „Да се задати угао са1> иоложи на задату страну (1е". У самој ствари ту је иренашање или прецртавање угла а никакво полагање; а (1е је само права линија а не страна — јер није. са "тавак никоје слике.